Учитељ

470 Учитељ

и саму руску научну литературу, пошто је дело замишљено и рађено у Русији, а завршено у Немачкој. Међутим, што је "битно у овоме делу то је то, „да најситнија и најконкретнија питања педагогике воде у последњим својим основама ка чисто «рилософским проблемима и да је борба различитих педаго"шких праваца међу собом само израз дубљих философских "противречности. Изложити философске основе педагогике значило је за писца не ограничавати се само на опште поставке већ, остајући у области чисто педагошких питања, открити У њима сложен философски смисао“. Показати практичну моћ философије, т. ј. показати да и „најапстрактнија философска питања имају практички живстни значај“, то је био главни сзадатак пишчез, иако не потпуно завршен, што ће се yuHHHTH y другом делу ових основа. У овом делу (теорија моралног, правног и научног образовања) изложена је само примењена «етика, философија права и примењена логика, док ће се, у другом делу, изложити принцип: уметничког економског и религиозног образовања, т. ј. примењена естетика, философија "економије и философија религије. Но ипак овај први део собом претставља заокругљену целину.

Метод којим се користио проф. г. Гесен то је оно што је од највеће вредности у овом делу. Системи падају и стварају се само научним методама. И раније је било покушаја да се конструише философска педагогика, почињући са Платоном а завршавајући са Шлајермахером. Данас једини свесан и логички оправдан систем фипософ. педагогике, јесте систем „Социална Педагогика“ од П. Наторпа. Међутим се већ из предњих напомена види, да је овс дело отишло далеко више

_ напред и од самог Наторповог рада. Захваљујући своме методу жоји не одбацује два супротна начела већ их синтезира, те тако они у својој „двојствености чине нерездвојно јединство“, он га назива, „покушај синтезе разума и интуиције, монизма и плурализма, рационализма и ирационализма“ и тако показује, „да савремени погледи као удубљивање и даље развиће „вастарелих“ погледа, продужавају да живе кроз старе погледе, и да су, напротив, многи нови погледи стварно прост препев стварно застарелих теорија“. Све излагање овога дела протжано је овим методом и сва гордост оке књиге и оснива се на томе методу. Изложити детаљније тај метод није ни нужно