Учитељ

412 У чи те љ:

родне школе, али ипак ни_до данас француслом плепсу није пружила ону културу, коју он заслужује по својим интедектуалним и моралним способностима.

Шпанија је своје школске системе удешавала према жељама Рима а њени сачердоти приповедали су са амвона: да. је непросвећенији народ бољи и послушнији, да има природнију душу и племенитије срце и да само као такав може заслужити царство божје. И када се је појавио Франциско Ферер: са својом Модерном Школом у Барселони, онда су болно крикнули сви идисти језуитске Шпаније и тражили и за њега судбину Галилеја и Ђордана Бруна. Ферер је међутим бацио идеју, да народне масе немају само права на насушни хлеб. већ и на просвећекост, слободну од сваке религијске и лаичке форме. Он је учио, да се економска и политичка једнакост може најбоље стећи путем школе и кроз школу, пошто су непросвећене масе једино способне за ропство и кроз свој часопис „'Есоје Кепоусе“ са масом својих следбеника пропагирао је идеје слободне школе и слободног учитеља. Али је Ферер на крају крајева својом лавом платио све своје идеје а са њим су умрли и последњи остатци шпанске. демократије.

Швајцарска је такође жудела за школском револуцијом. и Песталоције је цео свој живот посветио школи, дечјем васпитању к истраживању наставних метода. Још 1780 године он је постао члан тајне организације Јшттаћ, која је имала за. задатак конституцију друштвене једнакости и револуцију у свима васпитним системима. У тој организације он је радио. с вољом и његове идеје нашле су земљишта не само у сваком. кутку Швајцарске већ и у свима револуционарним круговима тадашње Француске. Андреја Шеније предложио је 1792 го- -· дине Парламенту, да се и Песталоције именује француским грађанином: „Јер су Песталоци у Швајцарској а Гарони на обалама Тибра борили се са успехом за ствар хуманости“.

Италија, као земља папског клера, робовала је духовно. све до Гарибалдија, који је својом револуцијом потпуно ослободио школу од сваког утицаја цокве, Тек од тада народна школа почиње чинити огромне прогресе у свима областима. људског рада и маса педагога са новим идејама почеше си-