Учитељ

428 Учитељ

пазјауот teče, ako hoćemo da utiče na obrazovanje volje, treba da je spojenc sa prijatnim osećanjem koje kad pređe u trajne stanje nazivamo inmferesovanjem ili inferesima (Protić). Ali znanje često može biti samo jedna nepokretna, indiferentna, gotovina; једпа gotovina potpunih i sasvim jasnih predstava. Dokle god је ovakav slučai ne može se otuda razviti volia. Da se iz znanja razvije volja ono ne sme ostati kao mrtva gotovina, nego treba da uđe u sferu osećanja, i treba da oživi. Jer znanie koje nije izazvalo interesovanje kod učenika, nema nikakvu vrednost; ono ostaje kao mrtav kapital, Čak šta više od takvog se indifereninog znanja može imati i Štete, kako fizičke tako i umne, jer

takvo znanje zakržljava i telesni i umni razvitak vaspitanikov. U

doba sholastika i jezuita karakteristika ie. bila niihovih škola: preopterećenje učenika i kljukanie raznim suhoparnim znanjima, koje ie poznato pod famoznim „didaktičnim materilalizmom“. A didaktični materijalizam u najvećoj meri tereti pamćenje, sprečava razvitak mišljenja i ubija volju za učenjiem (Milošević).

Dakle, da bi znanie koje se učenicima pruža nastavom uticalo na obrazovanje volje, potrebno je da ono izazove interesovanje kod učenika. To je i sim zadatak nastave: stvaranje volje, iz. kruga misli, pomoču interesovanja. (Znanje — interesovanje volja) (Rain). Dakle interesi vezuju znanje i volju; iz njih se razvija volja. Volja niče. is kruga misli, razvija se iz njih, ali samo pod tom pogodbom: da su te misli intefesom izazvane i primljene;

u protivnom, volja uzima drugi pravac, Najveći se uspeh može

postići samo onda, kad predavanja interesuju učenika. Kad neki predmet interesuje učenika, onda je Sva njegova svest obraćena tome predmetu. To jie rad razuma i osećanja iz kojih se razvija u istom pravcu (Dr. Bakić).

Dalje interesi pomažu i razvijanju samoradnje kod učenika, koje je po Herbartu i glavni zadatak nastave, jer se dečja aktivnost stavlia u pokret samo onda, ako je dotičan predmet (gradivo) pobudio interesovanje kod njih; u prolivnom, rad bez volje nije pravi rad u kome ireba da učestvuje celokupna aktivnost učenikova, već takav rad je kuluk i pravo mučenje za decu. Za to je potrebno da nastavom zagrejemo, oduševimo, učenike za ono Što: treba da nauče. Pravo hotenje probuditi u vaspitaniku mora. dakle, biti glavna težnja školama u njezinu smeru za obrazovanje volje (P. Natorp). Gde su učenici manje aktivni, tu nema interesovanja, nema samoradnje pa ni većeg uspeha.