Учитељ

-

504 7 Учитељ

И потрчах нашем Београду. Бегу хвала — имам брата жива!

Богдан. Реч ти нисам разумети мог'о — Мора бити уморан си тешко!

Дмитар. Мисо моја беше страшно зашла Сад на братским грудима се нашла! Нема браша док не роди мајка! Тешко свуда своме без својега! (Полеши Богдану у загрљај.)

XII. Они. Из цркве излазе: Маргиша, Милица, јелица, Драгојла, Ружа, друге девојке и народ. Мартиша (вибећи браћу загрљену, с изразом среће полети Анђелији у загрлај). Божју милост ти си на нас звала,

_ Снахо врсна —

Анђелија (грлећи је; За све Богу хвала!

(Док Дмитар и Богдан загрљени чине једну, а Анђелија и Маргиша загрљене другу групу — девојке и војводе измешани направе око њих полукруг и запевају:)

Месец зађе, месец зађе, А сунце изађе,

Па нас сложне, па нас сложне Загрљене нађе.

Златна зора бисер-росу Нашем цвећу даје У њој љубав, братска љубав Новим сјајем сјаје... (Завеса лагано паба.)