Учитељ

Dva glavna principa u nastavi 431

2

kakav zakon ili pravilo, ili ako ie gradivo kakva zapletena i zamršena te stoga nerazumljiva za decu priča ili kakav klasičam. tekst, ih se pak hoće mehaniziranie čitanja, računanja i t. d.i 6. d. U tim slučajevima valja se duže zadržati na analizi, i na tom stupnju rastaviti gradivo i rastumačiti 57е zaplete i reči za koje se misli da ih deca neće razumeti, te time ako deca nemaju odgovarajućih: aperceptivninih predstava ili imaju, ali su te predstave nepotpune, pomoći da ih dobiju ili da srede i izprave svoje predstave. Zatim valja na stupniu sinteze Što konkretnije predstaviti predmet ili gradivo, a to se postiže upotrebom što više očiglednih sredstava ili crtanjem, pokazivanjem na karti: običnoj, reljefnoj, ili uzimanjem primera iz života i na njima objasniti i rastumačiti gradivo (predmet). Tako če predmet po rečima Klapareda dobiti privlačnost koju ranije nije imao. U slučaju kad su deca umorna, naibolje ie rasvežiti ih kakvom pesmom ili gimnastikom na samom času, i posle nastaviti izlaganie gradiva, ali ne istim redom kao pre toga, već učiniti promenu (pa makar i u samom govoru), onda će gradivo koliko toliko povratiti sVvoju privlačnost koju je pre (оба птоrom izgubilo.

Tako smo ovim pokazali kako je „zainteresovanost“ velika potreba i nužnost nastave, jer se samo tako može obrazovati samostalno dečije mišljenje i uverenje iz kog će se razviti čvrsta moralna volja, a koje je zadatak ne samo nastave već'i celokupnog vaspitanja.

* * *

Затогаапја ije naiglavniji princip u nastavi; ona je po Herbartu i sam zadatak nastave. Ako nastava uspe da stvori samoradnju kod učenika, onda je ona postigla ostvarenje SVOg privog idealnog, cilja. Samoradnju u nastavi su sahtevali od starijih pedagoga pored Herbarta još i Ruseau i Pestalocije. j

Samoradnia je najglavniji princip u nastavi zbog toga, što ona daje naiviše mogućnosti učenicima da· uposle svoju aktivnost i svoje sposobnosti na predmetu koji ih interesuje; ona im pruža naiviše uslova za stavljanje u pokret njihove volje i ispoljavanja njihove delatnosti. | što je veća aktivnost, time se više vežba učenikova snaga, povećava mu se poverenje u samog sebe i uvećava

se volja za radom. A učenicima čini radost kad uspeju da svojom vlastitom snagom načine sami, nešto ili izvrše. kakav posao ili pronađu štogod. Zadovoljstvo od uspeha naročito raste na zem-