Учитељ

432 Учитељ

ljištu samoradnje 1 затогадпја je tajna celokupne nastave (M. Milošević). Nema većeg zadovolistva za decu nego kad su u stanju da nešto sama načine (Otto Rihle). Zbog toga potrebno ie da nastavom podstičemo učenike na samostalno razmišljanje i delanje, da bi zadobili što više predstava samostalnim posmatranjem ispitivanjem. Ne treba nastavnik da kaže učenicima ništa što hi oni sami mogli pronaći. Još ih valja i upućivati na predmete koji se tiču nastavnog gradiva a koje mogu oni razumeti.

Po rečima Sajfertovim: „Učenje je hotenje, i neka. bude hotenje“. To znači, da učenici sami svojim vlastitim posmatranjem dođu do znanja; a mi samo da ih u tome pomažemo. Učenik valia da je u nastavi i radu aktivan, a nastavnik pasivan; dok međutim u srednje-vekovnim školama je bilo obrnuto: nastavnik је bio aktivan a učenik pasivan. Samo će fako imati vrednosti to znanie što se nastavom pruža ako ono bude izazvalo interosovanje kod učenika te ga ovi budu vlastitim svojim posmatranjem (iskustvom) i razmišljanjem zadobili.

Prema tome najbolja je ona nastava koja najviše predpostavlja učenikovu samoradnju, a to je „razvojna nastava“, kazao je veliki didaktičar Vilman. Rasvojna nastava je „radna“ nastava; u njoj se najbolje razvijaju učenikove radne moći, a i sam predmet se razvija. Razvojna nastava u didaktici se naučno zove: „Hevristika“. „Hevristika“ je postala po Arhimedovu izrazu „heureka“ pronašao. Njen |e princip: ništa ne kazati šfo učenik može reći,

ništa ne dati što on može pronaći. Razvojna nastava je ponikla·

od Sokratove majestetike, i ona najviše unosi samoradnju u nastavi (Vilman).

Razvojna nastava ima jednu rđavu stranu, naime, što se primenom njenom mnogo utfroši vremena oko obrade iedne metodske jedininice, ali kad nami je cilj za dobijanje znanja pomoću samoradnje, a ona najviše stvara samoradnju kod učenika, onda kad god se gradivo može razvijati treba upotrebiti taj oblik.

Ali razvojna nastava, koliko god ona predpostavljala i izazivala samoradnju kod učenika, ipak ne može sve učenike pokrenuti (staviti) u akciju, i to trajna akciju; može opet izvesan deo biti pasivan. Dok međutim ima jedan nov oblik nastave i vaspitanja, koji je davno primljen i sproveden u školama kulturnih zemalja, a to je: nastava i vasplianje radom za rad. Tai oblik nastave majviše zadovoljava samoradnju, jer pokreće sve učenike u akciju.

5 i 5 i 3 4