Учитељ

Почеци језика и мишљења код примитивног човека 527

и растењем, већ нагомилавањем, лепљењем. Овде се карактеристика суданских језика састоје и у томе, што код њих чвршћих вева измђу појединих речи има само у незнатним почецима. У овом погледу подударају се они дакле с мимичким језиком, који такође не повнаје никаквих граматичких категорија, које би речима самим биле својствене, већ предмет, радњу, својство, шта више у најчешће случајева чак и оно, за шта ми у нашем језику употребљавамо свезе, изражава он ознакама исте врсте. Ову ћемо сагласност уочити најјаче, ако у таквом једном језику будемо проматрали речи за новостворене пред“ "ставе, као што су оне, које се односе на културне објекте, који разније нису били познати. У таквом се случају нови појам означава низом представа, које су од раније познате. Тако H. пр., реч писаљка, која је постала потребом одкад се овај предмет одомаћио М школања Того, описују Того-Црнци са: „камен гребати нешто“; „ексер“ са: „гвожђе глаза широко“. Поједина реч означава дакле увек чулно очигледан предмет и нови се појам не образује, како то теоретичари сазнања

обично узимљу, упоређивањем различитих објеката, већ ницањем чулних представа, које својим укупним ознакама 3амењују појам. Овоме опет одговарају и изрази за оне односе мишљења, који се у нашим језицима означавају на разне начине: променом именица, придева, глагола. Овде не постоји никаква сигурна разлика између имена и глагола. још мање се разликују падежи именица или начини и времена глагола, већ се за означавање овога редовно употребљују самосталне _ речи. Тако се нпр. појам „краљева кућа“ изражава: „кућа лично краљ“: појам падежа је овде изражен самосталном речи, која се умеће између обеју представа. Остали падежи никако се уопште и не изражавају, већ се разумеју из целокупног склопа. Слично томе не постоји код глагола облик будућег времена, те се и за ове уводи самостална реч, која би се од прилике могла превести са „доћи“. „Ја ићи доћи“ на „ја ћу ићи“, = у прошлом времену: „Ја ићи раније“ значи: „ја сам ишао“. С друге се стране опет прошло време може, изразити и непосредним понављањем речи, што је у неку руку чулно очигледна aaa да је радња сар Рна Ако ТогоЦрнац каже: „ја јести“, то ово значи: „ја сам јео“