Учитељ

536 Учитељ

мално слободан, али је садржај изабраног мотива увек одређен психо- физичким особинама субјекта (носиоца) воље као и спољних прилика, у којима се креће субјект воље.

Детерминисти под „слободом“ воље не подразумевају – могућност слободно радити како се и што се хоће, већ могућност слободно хтеши оно што се жели. Ако неки радник, — да се послужимо овде примером једног Марксистичког писца, хоће да изиђе у излет за време радних дана у место да иде као обично на рад тих дана, њега у томе неће нико спречити. Но да ли радник може хшети да прави излет за време радних дана

Воља би била слободна кад не би била нужна, када би могло бити друкчије него што је. Кант зове „слободном вољом“ способност започети „од себе“ један низ промена, то јест без претходног узрока.

М.

Радник, дакле, жели кзлет за време радник дана, да би избегао ма и за момент тегобу рада Али он може у исти мах желети (јер има горућу потребу за тим) да за лужи баш тих дана новаш за обућу, пошто му је обућа на ногама сасвим подерана. Обе се те жеље као мотиви вољне радње међу собно укрштају. Али, најзад, побеђује увек одлука за рад тих дана, поред свеколике његове жеље и воље, да се и он као радник попут толико других срећних наужива природе тих дана у излету. Он би се зар и могао одлучити на излет у природу тих дана, када би његова природа, то јест његова психо физичка диспозиција, била нешто друкчија, на пример лакомислена, или ако би у то доба имао доста и на претек пара. Тек, дакле, ако би се код њега испунила та ова услова — спољне прилике („паре“) или психо-физичка друкчија диспозиција („лакомисленост“), — тек тада могао би се он одлучити на излет радних дана, А то ће рећи, тек тада би се могла његова воља слободно одлучити на оно што ол жели и хоће. Воља је, дакле, као што се види, одређена извесним условима, детерминисана. Воља, дакле, није слободна, понајмање у кантовом смислу, да може „отпочет низ промена „од себе“ без претходног узрока“,

А то нам лепо доказује и доњи цитат филозофа Шопенхауера, узет нешто слободније: