Учитељ

Педагошки преглед 619

спонтаним сећањем (дете само прича. Ово сећање је врло важно); и најзад, 4) вољним сећањем (дете зна и хоће да говори о нечему. Ово сећање јавља се око седме године).

Испитивања у овом правцу дају ове резултате: убрзо после рођења јављају се сећања на трајне утиске; сећања на тренутне утиске почињу обично у другој години; у трећој години опажа се важња чињеница, да деца боље памте видне, него слушне утиске. Отуда родитељи обично обећањима варају децу; али је то ипак погрешно, јер деца ако се не сећају свега што чују, она ипак нешто упамте. Од четврте године дете почиње да памти и просторне облике, а у петој години оно се сећа и врло удаљених догођаја (још'из почетка треће године). Али у ово доба деца су доста заборавна. Дете не само да заборавља, већ се и погрешно сећа. Оно даје погрешан извештај, али са уверењем да говори истину. Деца нарочито греше у погледу на време, јер им недостаје тачна свест 0 њему. Највернији су они искази, које дете даје спонтано, само, кад га нико не пита.

Осим тога, деца јако мешају слике своје фантазије са представама стварности, јер их тешко разликују и ту нема ни трунке лажи. Фантазија је код деце врло жива, управо нео- · бична и због тога децу пореде са уметницима. Али то није тачно, јер у дечјој машти нема настојања за детерминацијом; дете нема могућности да једну идеју задржи.

Што се тиче исказа детета чињени су огледи са сликама. Ти искази могу бити: непосредни (примарни искази: детету се покаже једна слика на неколико минута, и оно одмах после тога има да каже шта је видело) и доцније (секундарни искази; кад се дете пита, о овоме што је запазило, после неколико дана). Опажено је да су секундарни извештаји много оскуднији у погледу тачности. Затим, искази добивени спонтано (без запиткивања) садрже мање запажања, али и мање грешака, док саслушавањем (постављањем питања) више исказа, али и више грешака,

___Овде се може додирнути и важно питање; у колико деца могу послужити као сведоци на суду2 Дете доста запамти, али више оно што привлачи његову пажњу. Тамо где треба да се да отсудан исказ она су често у немогућности да то учине. Отуда, ако је већ такав случај, да дете мора да сведочи, треба