Учитељ

Некролог 757

НЕНРОЛОГ тј Милош Миловановић.

„И нема величине овде, где нема простоте, добра и истине“. Л. Н. Толстој,

17. априла т. г. умро је Милош Миловановић професор у пензији, у 75 години живота. 18. априла, у 5 часова по подне по подне спуштено је његово тело, у гробницу бр. 47. ХИ. пар. цела београдског гробља, у непосредној близзни гробнице, у којој почивају смртни. остаци др. Јосића Панчића.

И ако је лила киша, покојника су сем верне супруге, и родбине, која је у њему гледала питома друга и племенита стараоца и родитеља, испратили ђаци наших средњих школа, и леп број професора, учитеља и поштовалаца Грађани Врачара, који су до скора виђали једног омаленог старца, с црним наочарима, како излази на улицу, и после шетње враћа се: опет у своју кућицу, Макензијева 27. били су мало изнена Ђени видећи, како се пред вратима тога старца, по плахој киши, окупило сада леп број да му ода последњу пошту. Навикнути, да се пошта одаје само богаству и сили, нису могли разумети: откуда пошта човеку који није жудео за славом и благом, већ да скромно, као најобичнији духовни радник, заврши свој век,

Спуштена је у гроб, како рече г. Живан Живановић једна добра глава, и борац. за истину и врлину, како у опроштајној речи каза покојников ученик, прота г. Миливоје Петровић -

Нестало је физичке грађевине, али је остала духовна, једина грађевина која надживљује, и која чини част народу у коме је поникла. Још је рано да се о покојниковој духовној грађевини изриче дефинитиван суд Још су живи људи, који Су овога гениглнога самоукг преко рамена гледали или негирали рад човека који је свакоме раду пошту одавао. Још је мален број, у нашем сиротном и невољама раслабљеном народу, оних, који имају времена, могућности и воље да се баве

_ проблемима којима се покојник бавио, а без којих би, у ис-

тини, живот представљао гомиле очајника који се грчевито боре за физички опстанак. Али се надати, да ће се временом наћи која умна глава, која ће имати времена да проучи огроман рад покојников. Надати се, да ће се наћи које златно, чисто и честито перо, да уђе у множину идеја које као златна“ руда у покојниковим делима сада стоје неоткривене, и онда ће велики дух покојников, који се није гасио до последњега самртнога даха васкрснути и открити, нове снаге потоњим на-