Учитељ

682 Учитељ

Gabriel Compayrć, Membre de !'Insti-u La Pedagogie de Montaigne Payis, 1914.

Монтењева Педагогија

а

III. Анализа огледа „O васпитању деце“!)

Лако је издвојити језгро идеја, које је Монтењ изложио. у одељку „О васпштању деце“: оне се своде на онај принцип, да треба формирати ум и карактер. Одмах у почетку, још од: последњег реда првог параграфа, Монтењ донекле открива. своју мисао: „Испитујем природно расуђивање детета“; а по-. следње речи одељка закључују у истом смислу: „Да би се паметно радило, не треба само настањивати у себи науку, треба се њоме оженити“; другим речима, треба учинити нгуку својом; треба је присвојити, асимиловати, тако да се обезбеди разборитост ума и снага карактера.

Али оно што је с друге стране тешко, то је пратити Монтења у кружењу и кривудању његове мисли, која нема ничега дидактичког, ни у вези. У пркос називу одељка, према коме изгледа да ће оратор расправљати ех ргојез50 о васпитању деце, Монтењ се ни у колико није одрекао немарних и ћудљивих навика свога духа, који воли да ради „с брда с дола“.

Отуда честа скретања и удаљавања, као у неком побрканом разговору. Оратор стално заборавља свој предмет, а читалац га заборавља такође идући за оратором омађијан његовом дивном козеријом којој нема равне

Покушајмо ипак да изнађемо, током измицања и поновног враћања једне бујне фантазије, конац који проводи и кога треба да имамо у руци да се не бисмо изгубили у једном дедалу“) рефлексија бачених на папир без реда и „на срећу“.

После дужгг увода где се о свему другом говори само не о предмету, Монтењ поставља неколико општих принципа, У неколико речи, истиче важност 'коју придаје васпитању. „Највећа тешкоћа човечанске науке биће изгледа онде где се расправља о гајењу и васпитању деце“. Кант каже, слично, да су две најтеже вештине у свету вештина владати људма и

i) De P Institution des enfants (Essais, liv. I, chap. XXV.). а) Лабиранту.