Учитељ

60 ~ Учитељ

gleda u razrednim ispitima u aritmetici, pravopisu, istoriji, geo graliji, gramatici, etimologiji i prirodnim mackama, uparložen

vezan za prokrusteovu prenatrpanu nastavnu Osnovu, — ulČIitelj je sveden na dužnost da izlaže fakta, da nastavlja, obučava nastavno gradivo. Pitanja o cilju, organizaciji, izboru gradiva, njega se ne tiču. Njegov jedini problem jeste ovaj: sa ovako datim ciljem, jednolikim i nejasnim, tako nejasnim da se ono u razrednom sistemu škole gubi individualnom učitelju; sa ovako uređenom organizacijom koja se kontroliše od strane nepersonalnop suca; sa ovako ustanovljenim telom nastavnog gradiva, jednolikim za svi decu u svim školama u svim delovima varoši i u svim prilikama života, mentaliteta i dispozicije, u ovako datim prilikama kakva melodu da usvoji koja bi najprirodnije i najlakše osposobila decu da asimiluju nastavu građu koja je opredeljena za njegov razred? Drugim rečima, glavno interesovanje današnjeg učitelja leži u didaktici, a ne u vaspitanju uopšte ili u opštoj pedagogici.

Dr. V. A. Laj Se baca na proučavanje baš ovog velikog problema; njemu treba blagodariti što je zasnovao novu, eksperimentalnu didaktiku i što ju je podigao na onako uzvišen položaj. Laj posmatra školske metode i pedagošku proceduru ı uviđa večiti Wirrwarr der Mainungen, „smjatenije jezikov“, neprestani konilikt mnenja i hipoteza. Ništa nije delinitivno ustanovljeno; nigde ne postoji osnovno načelo na koje bi se učitelj mogao osloniti.

Dr. VA: Laj traži užroke ovoga koiikta ı nalazi ih ud individualnom i subjektivnom držanju psihologa i učitelja, koji kao ono svilena buba napuštaju svet i vuku svoju građu iz samoga sebe i predu je u čauru feorija i načina procedure. On ih posmatra u uskoj instrospekciji (samoposmatranju) odraslih koji uopšlavaju na temelju svojih rođenih tipova duševne “aktivnosti. On ih posmatra u pedagoškoj izveštačenoj formi laboratorijske procedure, koja izvađa zaključke iz eksperimenata koji su obavljeni nad pojedinmčanim individuama u izveštačenim, izolovanim, ncškolskim prilikama.

D-r V. A. Laj zahteva naučniji, bolji način ofkrića nego li obično iskustvo, koje je slepo pitanje, prosta individualna introspekcija (lično samoposmatranje); on zahteva prirodniji način procedure nego li izveštačeni laboratorijski opit. Ali eksperimenlisanje je imperativno. U svome malom ali dobrom spisu. (Expe7imentelle Pddagogih, 1906, str. 9) Dr. Laj vell: ·