Учитељ

Књижевни преглед 135

каријере. У сваком моменту за њега се јавља читав низ проблема. Они се могу решити само сарадњом васпитача и психолога. Само се психолошким искуством могу решити васпитна питања, оверити учињена запажања, преиначити школске навике.

Ми ћемо овде покушати да изнесемо главне идеје у неким радовима који су објављени у овим свескама Journal · de Psychologie.

У чланку језичка акшивност Oemema, OJUIOMKY из дела _Језик и мисао, Х. Делакроа излаже занимљиве опсервације. Дете задовољава посредством језика не само своје интелектуалне интересе, него и своје личне и друштвене потребе. Што се тиче инвенције, она се показује мало у језику детета; она је детету мало потребна. Језик бива изражај његовог личног живота. Оно верује, под утицајем праксе, да зна свој матерњи језик и да говори као и сви. Међутим, оно говори тим језиком на свој начин и никад га не зна; између језичке свести и објективног језика постоји знатна несразмера.

Богат материал за психологију дечјег језика даје Оскар Блом у чланку Реченица у дечјем језику. На основу посматрања језика своје деце, Блом закључује да дете стиче језик по цену врло великих напора. Тек после многоструких и мучних покушаја дете је у стању да влада једним снажним · механизмом као што је реченица. Да би се створиле групе речи, неопходан је, поред простих вежбања у подражавању, «скоро непрекидан свесни напор. Помоћу тог свесног напора дете стиче брзо моћ да изрази већ доста различите мисли пре но чак да влада граматичким средствима којима прибетава језик одраслих. У томе је оно за дуго независно. Та не зависност је делом изражај његовог урођеног егоизма, ну она му је потребна и због тога да би загосподарило језиком.

Много оригиналности налазимо у чланку Главне црте дечје логике. У њему Жан Пиаже испитује да ли се мисао жод детета разликује од мисли код одраслог не само по интересима који њоме управљају, већ и по својој логичкој «структури и функционисању. Писац описује развиће дечје мисли са гледишта социалне психологије. Он полази од најкарактеристичнијег феномена у томе погледу: егоцентризма детиње мисли, и покушава да сведе на ту појаву већину