Учитељ

Пред решењем питања о Буквару li

синтетички спајају при шчитавању. И од тада је почетна настава читања и писања коракнула унапред. Али и код њега се повлачила стална грешка, која је наслеђена из прошлости, да се не прелази на читање док се не изуче сви гласови, односно слова, у азбуци.

Овде није место а и простор листа нам не дозвољава да пређемо детаљно историјски развитак почетне наставе читања и писања, који је у осталом, доста и познат.

Потсетићу само на његове главне моменте у разним епохама развитка који су му давали нови правац, именујући само реформаторе који су познати као представница разних метода Тако разликујемо: метод Коменсков, метод Иклзамеров.. Стефанијев, Жакотов, Кремеров и Граверов

Суштина Коменсковог метода је што настава мора бити очигледна и ослањати се на предмет и слике. Иклзамерова,. што настава у читању не сме отпочињати пре ношто деца добију појма о елементима говора. Стефанијев метод се оснива на томе што избегава говорну анализу и путем апстракција издваја поједине гласове, који се после гутем синтезе спајају. Дакле у суштини то је исто што и Иклзамеров метод. Жакото је први показао начин како се врши анализа говора и како се анализовани састојци спајају синтетичким путем у речи и реченице. Кремеров метод, који је доцније усавршио. Фогел. састоји се у томе што је он узео за основицу рада нормалну реч, која се и данас употребљава, а Гразер је изнео први мисао да се читање учи на основи писања и пошто се изуче писана слова прелази на штампана, и, најзад, Харнишева метода по којој се уче писана и штампана слова упоредо. То је т. зв. мешовити метод за разлику од метода на основу штампаног писма и метода на основу рукописног писма. Schreib-lese Менод, или упоредни метод читања писаних и штампаних слова.

Мнсги дидактичари су држали да растављање реченица и речи на слогове и гласове замара ученике и да им је то досадно, па су препоручивали да се узимљу за основицу гласови из природе које деца чују. Н.пр. зујање. пчеле (3), шиштање гуске (ш), хујање ветра (у) и т. Д.

То је фонетичка метода (или појмовна метода) чији су најистакнутији представници Ото и Шписер, и њој слична: