Учитељ

12 Учитељ

фонетичча метода, коју је засновао 1866. Француз Грослен, у којој се налази учење читања из гласова и мимике. Заступници ове методе сматрају да је појимање гласа по аналитичкосинтетичкој методи апстрактна радња за децу и хоће да створе природну везу између гласа и покрета који је скопчан при изражавању његову. У томе се помажу не само справама и сликама него и причама. Н пр. у причи се удеси како ће дете видевши корњачу уплашено узвикнути „о“! или како је неко дете дувањем у перца викало „п“, „п“, „П“ ит. д. Сем тога било је методичара, који су предлагали да се као полазна тачка при настави читања и писања полази не од гласа већ од целе писане или штампане речи, при чему ученик мора одједном читати целу реч, замишљајући да деца могу одједном схватити целу реч као и одрасли без рашчлањавања. Најизразитији представник тога правца је Малиш. Ну све се ове методе могу свести на ове:

1 Синтетичке

Полази се од елемената из којих је реч састављена. То су: метод српцање, метод гласовно-синтетичког гглашавања, комбинативне методе: Гразерова где се учи читање пишући, фопешичка где се полази од описа и поимања гласа и фономимичка метода, у којој се полази такође од гласа помоћу мимике,

1 Аналитичке

Полази се не од елемената већ од језика као целине, Ту нам долази Жакотова метода, по којој се реченица раставља на речи, речи на слогове, и слогови на гласове. Затим метода нормалних речи — Крамер — Фогелова, где се полази од речи. Значење њено се дознаје из слике. Тих речи има онолико колико и гласова. Речи се растављају на њене елементе.

11 Аналштпичко“синтетичке методе

Оне полазе од живога говора. Њина пропедевтичка страна је т. зв. очигледна настава и вежбање у говору. Од говора се прелази на реченице; од реченице на речи; од речи на слогове; од слогова на гласове. И обратно од гласова се синтезом састављају слогови, од слогова речи, од речи bele Нице, H 7, M.