Учитељ

230 Учитељ

саботера новог васпитача. Што се тиче чистог рационалисте он је услед великог размишљања заборавио своје детињство и своју дечачку душу, те гради врло лепе планове на хартији али живога духа у њему нема. Немиран дечји дух чини им се као сметња у извођењу њихових сухих теорија. Главна им је карактеристика: недостатак топлине, светлости и срца. Оба ова типа ипак не би могли непоштедно осудити, јер има конвенционалиста који имају нешто интуиције у себи, или ако је немају толерирају је у других. Има и рационалиста који су остали невероватно интуитивни. Ови неће бити противници нове школе, па и ако нису створени да буду добри васпитачи. биће добри професори. Они ће нарочито бити методичари нове школе, могу јој дати свој научни капитал, своју друштвену организацију и на тај начин осигурати њен крајњи успех.

После овога остаје нам да осмотримо типичне националне средине у којима се врши прилагођавање нових идеја. Као што се појединци међусобно психолошки разликују, тако исто и поједине етничке групе и народи имају специфичне психолошке одлике које их карактеришу. Ако се изврше поређање у томе смислу, код три европска народа који се у културном погледу сматрају иницијаторским, видеће се да су Латини друштвени, Англо-Саксонци недруштвени а Германи социјални. Први, а нарочито французи врло тешко утапају своју индивидуалност у колективан живот. Код Англо-Саксонаца индивидуалност се драговољно ставља у службу колективног живота јер је то корисно. Германска је одлика велика наклоност ка колективном животу, која често иде до индивидуалног самоодрицања. Услед постојања таквих психолошких диференција, врше се у равличитим националним групама различите реакције на иначе исте новине у погледу материјалне и духовне културе. Разуме се онда, да су и школе, са целокупном националном организацијом просвете, подложене у разним срединама различитим утицајима. Го је сасвим природно, јер је школа само један нарочити облик колективног живота, према коме сваки народ на себи својствен начин реагира. Тиме можемо објаснити лаганост педагошког напредовања у француској где је настава иначе на највећој висини, Француз и ако друштвен врло је мало социјалан, јер сваку организацију, хијерархију и подчињеност одбија и неће јој се драговељно приклонити, на