Учитељ

Нови Покрети у Васпитању 231

то може само силом бити нагнан. Да би прави, интунтивни француски педагог створио нову школу мора се предходно ослободити конвенција и критике рационалиста којима је јако подложан. Јер друштвена конвенција много чвршће везује људе него једна нова, смишљена и хотимична организација. Снага и опасност те конвенционалне везе лежи у њеној угодности и томе што не захтева никакав напор. ;

Англо· Саксонац, недруштвен и индивидуалист по природи, у погледу акције и идеја је емпирист. Директно искуство му указује на користи од друштвеног уговора, те се сваки покорава заједници ради опште користи. Отуд њихов велики успех на свим оним пољима где се до корисности могло емпиричким путем доћи: кооперативе, синдикати, индустрија, трговина. Али постоји знатан застој свуда где је претходно требало мислити па организовати. Зато су енглеске практичне занатлијске и професионалне школе врло добре и корисне, а класичне цалеко изостале ива оних на континенту, нарочито француских. Само мали део елите енглеског друштва добија повољно класично обравовање у аристократским школама Оксфорда и Кембриџа. Смели новатори на економском пољу А. С. су традиционалисте и конзервативци на духовној области. Ваљани учитељи, присталице нове школе, могу тамо учинити чуда по народним школама, али шта то вреди, кад их нико не чује, не слуша, и не разуме. | i

Не треба се ни мало чудити што се покрет за нову школу — „Arbeitschule“ — нарочито развија угерманским земљама. Јер док француска интуитивност помешана с фином рационалношћу проналази а не остварује, а енглески емпиризам тапка у месту не журећи се, дотле Немац, социјалан до социјализма, извршује, остварује, организује. Он схвата споро, али је добар радник који кад сам нешто разуме не зауставља се на пола пута, он и остварује. И зато велики број неоспорно корисних друштвених институција као: друштва за узајамну помоћ, "земљорадничке штедионице, заводи за ненормалне, засебни разреди за напредну и назадну децу, били су засновани у Немачкој сто година раније, него што се за њих сазнало у Француској. У Швајцарској, као микрокозму раса, немачки. део је за најмање 50 година напреднији од романског, у погледу друштвених организација. Али је зато романски део