Учитељ

246 Учитељ

мети нити одкуд је материја, нити пак одкуд законитост у њој. Кад не би било Бога, онда би историја постанка васионе била исто тако наивна, као и оне приче за децу, које се почињу речима: „Био једном један човек“, с том разликом, што би историја природе почињала речима: „Била једном једна: велика, велика магла“. Морамо, дакле, учи Кант разликовати две ствари: прастање и праузрок. Прастање то је хаотична праматерија из које је постао космос. Али то прастање неможе бити праузрок; праузрок је Бог.

То су у главном дела у којима је Кант учинио несухњиве заслуге науци.

На крају да споменемо Кантов однос према Дарвину. Још» седамдесетих година прошлог столећа указао је Фриц Шулце на Канта као на Дарвиновог предходника. Ослањајући се на, њега ту су чињеницу подвукли и истакли још Хекел и Oro: Либман. У своме делу „2цг Апајзуз дег Микиспкен“ О. Либмав вели: „... Основна идеја Дарвинизма, наиме идеја о једном сасвим постепеном постанку огромног богаства форама у животињском и биљном свету, које је богаство постало на основу. непрекидног специализирања и диференцирања једног простог“ и општег пратипа — није нипошто нова. Није нова за читаоце“ Канта.“") — Либман даље показује наводима из Кантовог списа» „О равличним расама код човека“ уколико је Кант Дарвинов: предходник.

Од савремених философа највише светлости у то питање уноси Бруно Баух. Своја расматрања тога питања он завржава речима: „Тако је Кант све основне принципе модерне: теорије развића јасно и прецизно истакао: наслеђе и вариабилитет, селекцију и прилагођавање као и борбу за опстанак. >) Б. Баух доказује ово своје тврђење у главном наводима из. Кантове „Критике моћи суђења“. Јоханес пл. Криз такође: тврди, да је Кант не само „наговестио, већ јена најјаснији и. најнесумњивији начин изразио основну мисао модерне теорије: | порекла“, а узрок тога, што је та Кантова идеја остала незапажена лежи по њему у томе, што ју је Кант изложио само»

у 0. Шеђтапп, н: н. М. ст. 343. 2} B. Bauch. Immaune!l Kant. cr. 457.