Учитељ

Философија 241

Wu 0 O U RK | — — e

узгред у Критици моћи суђења, а није јој посветио нарочити спис.)

1. Да завршимо сада кратким одговором на оно друго наше питање, наиме: какав је утицај имало ово Кантово бављење о науци на развој његове философске мислир Тај је утицај огромно значајан и неопходан за разумевање историје развића Кантове философије. Бавећи се о науци још као млади доцент за логику и метафизику на Университету у Кенигсбергу, Кант је увидео, да се наука и философија у неким фундаменталним питањима размимоилазе. И још нешто: Кант притом примећује, да је наука снабдевена много сигурнијим и поузданијим методама, услед чега су и њени резултати много вероватнији, Отуда Кант још у младости поставља себи задатак да измири науку са философијом у оним питањима у којима се размимоилазе. У доцнијим саисима из шесдесетих година Кант тежи да постави разлику између науке и метазизчке са методске тачке гледишта, и да одреди методска начела која ће исто тако омогућити напредак у метафизици, као што је то случај са природном науком. Тако Кант године 1755 дакле исте године када је публиковао своју космогонију, 0 којој је мало пре било речи, завршава своју расправу, која носи наслов „Физичка монадологија“, а у којој поставља себи задатак, да измири геометрију и метафиаику на проблему простора. Оно што учи метафизика о простору, 9 томе геометрија неће да чује, и обрнуто: оно што геометрија учи о простору, то је за метафизику лудост, Па како онда, за име Бога, узвикује Кант у предговору тога дела, измирити геометрију са метафизиком, кад изгледа лакше упрегнути 34једно коња и грифа,) него ли те две науке довести у склад2") Кант поставља затим једну теорију о простору у циљу да измири геометрију са метафизиком. Ова теорија је од великог значаја за разумевање историје развића Кантове философије. И ако би се успело једном. да метафизика стане на чврсте ноге т.ј. ако метафизички идеал самога Канта буде остварен,

1) J. v, Kries, H. H. М. ст. 6

у Гриф — митска животиња са лавовским телом, крилима и орловском главом.

з) Види, Кап5 Мегке, наведено издање, св. 4. стр. 57.