Учитељ

320 У чожевее-Јв

Јанково вече у Народном Позоришту

Прослава је завршена позоришном представом. Јанково вече у Народном Позорншту успело је сјајно. Управник ду навске школе г. Богдан Ст. Васић говорио је о Јанку Веселиновићу са дубоким пијететом, обраћајући е његовој сени са пробраним речима. Г. Васић говорио је о топлини Јанкове душе и 0 томе како је дубоко осећао он сеоски живот. Та љубав проверава кроз најбоља Јанкова дела и на страницама „Зелених вајата“, „Пољског цвећа“ и толиких његових дела трепери та љубав, искрена и моћна.

Г. Васић, чији говор у име Удружења Подринаца доносимо на другом месту завршио је молбом Јанковој сени да опрости земљацима што је узнемирена у своме покоју. Говорника је поздравио буран аплауз.

А затим г. Илија Станојевић, глумац, прочитао је неколико успомена о редакцији Јанкове „Звезде“. Онда је кафана „Дарданеле“ била омиљени уметнички центар, у коме су се скупљали књижевници и уметници свију врста, готово увек без новаца, али увек добро расположени, весели, духовити. У близини кафане налавила се редакција „Звезде“. Мала и скромна собица, чији се намештај састајао из писаћег стола, канабета и карте на зиду. Овај намештај поклонио је г. Мил, Павловић, за кога је направљен један од многобројних епиграма, пониклих у редакцији „Звезде“.

„Пише млади Миле А шта Миле ради2 Пише анзис-карте,.

Соба у којој је била смештена редакција припадала је кући једне добре жене, која је поготово заборавила да наплаћује кирију. И тако, у смеху и шали, понекад и у хладноћи, ношто није било новаца да се купи дрва за ложење пећи, али увек добро расположена проводила је у овој редакцији или у боемским „Дарданелима“ књижевна група своје дане.

У ту групу улазили су понекад нове снаге, нови људи. Тако се једног дана појавио паланачки суплент Радоје Домановић. И понудио је Јанку да пише, да шиба паланачке личности и мане. Јанко му је саветовао да те ствари однесе у редакцију једног дневног листа, Али разговор је настављен.