Учитељ

Реч г. Богдана М Васића 323

ЈАНКУ. РЕЧ Г. Богдана М. Васића, којом је отворио свечану преставу у Нар. Позоришту.

Наш друг г. Богдан Ст. Васић, управитељ Дунавске Основне Школе у Београду потпредседник „Удружења Подринаца у Београду“ за прославу двадесетогодишњице смрти /анка М. Веселиновића написао је песму у прози, којом је од стране Подринаца отворио свечану представу у Новој Згради Народног Позоришта 22. децембра 1925. године.

Подринци твоји, Велики наш Подринче, одвојени од свога краја, а сакупљени у престсном граду велике нам Отаџбине, да би манифестовали свој пијетет према теби и твоме богоданоме и лепоме дару — приредали су 78вој Дан.

· После страшнога рата, када се успавана љубав за наше село почела да буди, васкрсао си ти поново — онај стари Јанко. Својим плодним књижевним радом и једном великом, несебичном љубављу за народ стао си у онај светли ред културних Подринаца: Вука Караџића, који те је запојио нашим лепим језиком и народном песмом; Лазе К. Лазаревића, чија појава представља датум у нашој реалистичкој приповетци; Стојана Новаковића, академика и великог нашег историчара; Илије Вукићевића, приповедача; Милорада Шапчанина, Владе М Јовановића, наших песника, који су кроз Подриње заволели цео народ, постали песници целе земље и част наше нације, Владимира Јовановића и др.

Ти си био сав наш, расни; оличење наше расе: и снагом, и лепотом, и висином, и грлом — „лепшим него у Милоша. царским“ — и љубављу, и мржњом, оном мржњом, која и када. мрзи — воли!

Ти си нам дао наше Подриње лепо, мучено и јуначко.. Са Брзаком — „Ђидом“, са чича-Илијом — „Потером“

"пренео си наше село и у ову кућу, у којој си и ти са чашћу делао не само као писац, него и као драматург. Пренео си и песме широких мачванских њива, тамнавских и поцерских гадева и јадарских лука, које су дале аваза: да наше Подриње