Учитељ

326 Учитељ

таласе у мирну Саву, а Засавица, српска касапница, у чијим се дубинама загрлила крв Србије и Босне, при најмањем ла. хору бора се, као што се бора јелек на плећима Мачванке. На високим тополама Парашнице трепери трепетљика;. у шипражју ћукори косић. Са влажног орања дижу се праменови магле, које пресеца звиждук монотоне ратареве песме, пренете још из Бојке. Са јесена роса капље, а шибљани кратко носе да не ломе гране шимширове. Из зелених вајата, окићеним чувар-кућом, чује се звекет дуката, смије се смиље на босиље, које мири по Ђул башти. __Бродар Лазар још чува брода да се не превози бегуница, а рајска душа, Умијана, у Шабачкој махали труне и вене од. севдаха, док из ниске окречене кућице тракара разбој, кидају се уздаси седефли шаркије, а круни се песма: „Ој, шаркијо, пуста не остала!“

Из потеса, као звоно у Ђурђевском јутру, звони србрна песма малога певача: „Девојчице, ситна љубичице..!|“ — — а над твојим гробом, код Глоговачке цркве, швојп омиљени. брестови зарили жиље дубоко у земљу Мачве, пригрлили те снажним топлим загрљајем као мајка јединца. сина. Дебла се увијају, гране крпкају, а лист шапуће листу: „Наш је јанко! Вечито наш! Биће вечити као и Народ |“

_ Јанко, i

Истим оним пијететом са којим си aHaHe H Hea3HaHe Geсмртнике у твоме „Хајдук Станку“ замолио:

„Опростите, Свете Сени, што вам кости потресам..“ ми твоје вилајетлије, молимо те:

„Опрости нам, Јанко |“

21. децембра 1925. г. Богд. Ст. Васић. у Београду.

#=