Учитељ

Реч г. Богдана М. Васића 325

Историја је својим длетом урезала у гранитну књигу народне прошлости, а танке струне Вишњићевих гусала разнеле -су по свој нашој земљи славу и јунаштво наших подринских хероја: „Змаја од Ноћаја“, попа Луке Лазаревића, Милоша ЧСтојићевића- Поцерца, Анте Богићевића, Штитарца, Молера, Бакал-Милосава — али си ти својим „Хајдук Станком“ овековечио многе „незнане јунаке“ чије су груди шишане разрешетане, а гробове дрљаче заравниле!

„И сада, у данима зимским, када бели покривач покрије трешну земљу и скрије све трагове, твога „Хајдук Станка“ чита унуче ђеду. Док на огњишту догоревају сирове брестове главње, кров полутамну собицу пенџерлијом олепљену светле имена: Станка Алексића, Заврзана, Деве воденичара, Сурепа, Чоњаге, Шрокчанића, Харамбаше и голог витеза ове целине „деке Буљубаше, који је голим прсима својим и својих термопилских голаћа заустављао Деренделију, да не провали "Равње.

Јанко, песниче душе Народне!

Имао си душе и дао си нам народну душу, исто онако, -као народну љубав.

„Ти си веровао у победу Правде. Знао си, да у души вашега народа има нечега великога, скривенога, што „држи земљу и градове“. Нема силе, која ће то оборити, па нека иде, да „дере небеса“! — Наш есејиста г. Душан Николајевић, "у својој јединственој књижевној студији о теби, рекао је: „Као чи наш народ, Јанко верује, да се неправда свети“... И није "прошла непуна деценија од твоје смрти, а Дрина, Засавица, „сва Мачва, све Подриње и сва Србија постадоше поприштем незапамћених мегдана. Неправда је победила.

Преко твога гроба прелетале су туђинске армије: Мачва се је потуцала од пуне куће по збеговима; у камарама трулила је рана, а плуг рђао на увратинама. Србин је био роби у својој и туђој земљи. Али та победа неправде била је кратка. “Правда, светла као сунце, а јака као Бог завладала је овом земљом.

Прошле су две деценије од твоје ране смрти. — Дрина, на пушкомет од твога гроба, није више јасна, сурова граница „Слободе и Ропства, Она и сада дере Мачву и Семберију кнеза Иве Кнежевића. Хуји Дрина и ваља са наших кршева зелене