Учитељ

Успомена из редакције Јанкове „Звезде“. 329

излишна, јер у редакцији није било ничега што би вредело украсти, Целе ноћи зврји празна. Ми се ујутру уселимо, а у вече иселимо. Позади, а у вези са редакцијом, била је и једна собица чија су врата из редакције била закована, пошто је собица била без врата и прозора, и што су у њу укућани убацивали ђубре које су пси и мачке по ваздан чепркале. главни сарадници „Звезде“ били су:

Рг Мика Поповић; Павле Маринковић; Милован Глишић; Милорад Митровић, Драгомир Брзак, Ђока Ненадовић псеудо:

„Бранковински“. Долазио је и Гиставо Матош, Милорад Гавриловић глумац, и стални сарадник Миле Павловић звани „Керпа“. Миле онда истакнут својим епиграмима којима је ресио рубрике „Звезде“ који су, приликом Ивањданског атентата и епиграмисту И редактора отерали у главну полицију.

Те године владала је псећа зима. Установљено је било: да сваки сарадник, кад на њега дође ред приложи пола динара sa цепаницу дрва да се загреје редакција.

Једног јутра улете Јанко у редакцију:

— Аух, браћо! Што се сабајле обрука. Још ми гори образ.

— А шта је то билог

— Море, овог часа сретох једног чичу доле — код споменика, и учтиво му приђох да припалим цигару. А он, ни пет ни шест,

„А пушиш ли редовно“

— ја шта. Као сваки човек.

— Е онда, кад си пушач, ваља да имаш и ватре. Ево ти овај марјаш, па отиди оном бакалину на ћошку, он ће ти дати кутију жижица, и онда нећеш заустављати људе на улици. ЈЕ просто ме уби! А најзад, има човек право. И тресну марјаш на сто, За тим протрља дланове и хукну: „По Богу браћо, овде је хладније но на улици.

— А што идеш без горњег капута 2

— Рачунам: од Коларца до редакције, нема неколико корака, тај би пут превалио човек да је по све го.

— А где ти је онај огртач са крилима2

— Па, ето. Сажалио сам се на онога пропалог Хрвата и књижевника Матоша, поклонио му га, а он га животиња после два дана заложио. И сад обојица мрзнемо. Баш је зорли ладно! Него, брат Пајо, дела закона ти, дајдер један динар да