Учитељ

У уредништву „Звезде“. 341

Паја (смеје се) Е, лепо ти иде! Вином квариш, а ракијом лечиш стомак,

па докле такоз Митровић

Зар ја знам2 Паја (Мати) Шта раде они тамо код „Дарданела“

Мата Ето, сад ће и они овамо.

Паја А ко је све TaMO?

Мата

Па тамо су готово сви... И госпо'н Јанко, госпон Брзак, тоспон Глишић, госпо'н Домановић, госпон..... Паја (Милораду) Јели уминуо малог Митровић Разуме се!. Болови су престали као од неког животворног балсама... Научио је на то... OI Пређашњи, Јанко, Глишић, Брзак, Домановић Јанко А, ту сте ви!. Здраво Пајо!. (Гледа у Митровића) А што си се ти, море, тако пресамитио, као да су те негде на прелу пребили2 Матшровић Море махни се, Јанко. Стомак ме воћас умори. Сву ноћ нисам просто тренуо. Јанко А колико си, синоћ код Доброслава изврнуо сатљика2. Мштровић Ама, право да ти кажем, Јанко, и ја сумњам у оно њетово вино. Мора да није чисто, али брате, пијеш и ти, па ти није ништа. Јанко (смеје се) Знам, роде мој, али је мој стомак сељачки, а није свилен, као твој београдски!.. Мој је стомак као добро буре, које свако пиће држи, |