Учитељ

342 Учитељ

(За време овог дијалога између Јанка и Милорада, остали. прилазе Паји, здраве се и мимиком разговарају). Паја (Брзаку) Тако је! Са свим је тако. Јанко Ама што стојите, људи, као да сте у славу устали2!, Седите, молим вас. Сад бар имамо столица, Глишић (смеје се) Право велиш синовче. Твој Њурђиц давно је прошао. (Седа на канабе а Паја до њега). Брзак · А ја се чудим шта ми фали! (седа на столицу) Домановић (седа на провор) је ли ти готов број, геније2 Јанко Ја мислим да је већ у машини. По подне ће бити готов, Радоје. Домановић А јеси ли пустио ону песму Симићевуг Глишић Ону бунтовничку! Ха, ха, ха!. ___јанко ја, вала, зажмурих и пустих, па шта буде. Митровић Па' шта може бити Једино то да нам полиција забране број, а тебе Дојчин узме мало под своје. (Сви се смеју) Глишић (кроз смех)

Е, Пајог Паја

То се може десити пре него Божић! Јанко

Шта ћу Из ове коже не могу. (Мати полако) Поштар још није долавиог Мата Још није, госпо:н Јанко! (Janko ceda за свој сто и претура хартије. Остали: међу собом разговарају. Мата спотиче ватру. Пауза).