Учитељ

УЧИТЕЉ ~

Јануар 1926 БЕОГРАД || св.5. Год. УП.

-ајанко М. Веселиновић ~ О — Рођен 1862+1905. поводом прославе двадесето-годишњице од смрти његове.

Пре двадесет година умро је у маленом Глоговцу У Мачви један велики човек, Србин и Југословен, учитељ приповедач и литерат. Његово име као приповедача познато је као и Л. Лазаревића не само у целом нашем народу већи у другом културном свету. Његове су приповетке превођене и на друге језике и он је познат и у туђим књижевностима.

То је Јанко М. Веселиновић.

Janko ie чинио част нашем народу а и учитељскоме сталежу из кога је поникао. Ми се учитељи можемо њиме поносити и дичити и прослава његовог спомена приликом двадесето-годишњице од смрти прослава је и учитељског имена.

Стога је и Удружење Југословенског Учитељства, које

_ је наставак некадашњег Србијанског Учит, Удружења, чији је члан и вредан сарадник био“) и Јанко, увело учешћа у извођењу Јанкове прославе.

Уредништво „Учитеља“ чији је сарадник био пок. јанко неколико година, сматра за своју дужност да се одужи успомени пок. јанка овим нарочито спремљеним бројем, који је назват у почаст његову „јанков број“.

Сви наши књижевни критичари окарактерисали су Јанка као песника нашег села. И доиста Јанко је био песник села; песник је био јер је био учитељ. Учитељ мора имати љубави према послу, према деци, према народу у коме живи. Иначе није учитељ. Ко нема љубави — ко није песник свога повива он је сваштар. Јанко је имао љубави и према послу и према деци и према народу. И ту љубав он је умео силно да

#) Јанко је био и изасланик Учитељ. Удружења на чувеној Загребачкој учит. скупштини када су хватане прве везе са хрв. учитељима и када је учиљељство предузело конкретније рад на југо-словенској идеји.