Учитељ

Љубав учитеља према Јанку 369:

Тада су у Учит. Удружењу биле 2 струје. Једну је водио Мих јовић са пок. Дишком, Велицким, Илијом Радосављевићем, Ст. Ђорђевићем, Мих. Сретеновићем, и др. а други која је била на управи у Удружењу пок. Урош Благојевић са својим друговима. Она прва струја била је с нама у опозицији. Пок. Јанко није био тада учитељ али се дружио увек с учитељима и учитељски сталеж је свуда заступао и бранио, Он се дружио и с нама али је више симпатисао Јовићу и његовој фракцији ма да је и снама осталим који смо били тада у вођству удружења био вазда лепо. Канцеларија Учит. Удружења и редакција „Учитеља“ била је тада у једној малој кући по зади старе школе код Саб. Цркве према Калимегдану.

ја пођох тамо да оставим Јанков рукопис. Тек што наиђох у кн. Михајлову улицу улицу, чујем неки храпав глас преко сокака.

— Имењаче, имењаче! осврнух се. — Михаило Јовић.

— Ти ме зовеш, је ли2

— Јест, јест, ја. Чекај.

ја застадох причеках док Јовић прође па ме ослови:

— Ама, молим те, имењаче, је ли долазио Јанко Веселиновић код тебег

— јесте. Баш јутрос је био.

—- Па шта си му казао2 Хоћеш ли да му штампаш је-– дну причуг

— Хоћу, и узео сам је. Ево.

— Е, баш ти хвала! Знаш остао је веселник без пара, па смо разговарали и ја му рекох да дође до тебе те му цајте прилике да што сарађује на „Учитељу“ и заради што. Његово име и глас подићи ће и углед листу нашем.

— Све је свршено Јовићу, Јанко ће бити наш сарадник, не брини. Ја сам већ и узео једну његову причу и сад је носим у редакцију.

— Е, хвала ти имењаче, ја сам знао да ћеш му ти штампати причу, али ти знаш он седружи више с нама па се бојим Уроша, да не буде против.

— Неће, Јовићу, ја сам ту.

— Збогом.

— У здрављу.

Пок. Јанко је и сам сумњао да ли ћемо му изаћи на су–

Учитељ 5