Учитељ

Јанко као национални борац 371

Али, осем тога, Јанко је био и један од оних старих родољубивих српских учитеља, који су волели цео наш

југословенски род. Поред осталих и он је активно радио на

ширењу српско-хрватског братства, и на тај начин припремао плодно земљиште за постигнуће нашег заједничког. идеала, за

„остварење данашњег државног и народног. јединства.

Тако, крајем прошлога века, Савез хрватских учитељ. друштава одржао је био своју знамениту скупштину 1892. год. у граду Загребу, на којој се тако искрено и бурно манифестовало братство и духовно јединство Срба и Хрвата.

На тој скупштини били су присутни и изасланици Срп-

оског Учитељског Удружења, наши најугледнији учитељски ве-

терани г. г. Михајло Јовић, пок. Путниковић, Михаило Станојевић, Д. Соколовић, Михаило Сретеновић и др. а међу њима и наш Јанко. Сви они заједно су путовали, и увек су се доцније са задовољством сећали оних лепих и веселих тренутака, које су тада провели у пријатноме Јанковоме друштву. Јанко

"је био омиљен због своје искрености, срдачности и ведрог ху-

мора, и сви који су га само једанпут срели у животу морали “су га заволети.

Српске учитеље браћа Хрвати дочекали су и угостили врло лепо. Њих је поздравио срдачном добродошлипом за-

„служни вођа хрватског учитељства пок. Иван Филиповић, са

којима је био пок, Ст. Басаричек. Даворин Трстењак, Скендер

„Фабковић, Цигановић, Кобали, Ивканец идр. Тада је у име Срба

поздравио браћу Хрвате једним дивним језгровитим говором наш неумрли Јанко, у коме је са пуно песничкога заноса изразио сву искреност и величину братске љубави, као и срећу

"што се налазе у средини драге браће Хрвата. На далеко чу-

вен као приповедач, цењен и вољен као просветни радник,

„леп и стасит, разуме се, он је учинио одличан утисак. Својим „лепим и ватреним говором Јанко је, том приликом, изазвао

код свих присутних силно одушевљење и неописану радост. Сви Хрвати бурно су га поздравили, пришли му, подигли га на руке и понели... То је био један свечан и дирљив моменат;

дивна и узвишена слика искрене братске љубави и солидар-

ности. Један неописани тренутак који се никад не заборавља. Ето: још једног доказа више, да су Срби и Хрвати за-

· зиста рођена браћа, да су исте крви и језика. Једним дахом