Учитељ

382 ; Учитељ

дисциплине или школског реда Наравно, ред је нешто што има у виду какав циљ Ако нам је циљ да четрдесеторо или педесеторо деце науче какву задану лекцију, онда нам и дисциплина мора бити уперена на то да се тај циљ постиже. Али, ако нам је циљ да развијемо дух социјалне сарадње и заједничког живота, то нам дисциплина мора расти на том тлу и и томе циљу одговарати. Мало има реда једне једине врсте код ствари које су још у току свога стварања; има донекле и нереда у каквој запосленој радионици; ту нема тишине; људи нису везани за какав сталан положај; руке им нису скрштене; не држе своје књиге овако или онако. Они раде масу разних ствари, те ту има нереда, хуке што потиче услед рада Ипак из тога рада, из тога делања, шго треба да нешто оствари, из тога делања у духу социјалном и кооперативном, потиче дисциплина своје врсте и свога рода. Ако станемо на такво. гледиште, онда се и наш појам школскога реда из основа мења. У критичним тренутцима сви ми увиђамо да је једина дисциплина, нама верна, једино васпитање које прелази у властиту увиђавност оно што га добијамо кроз и путем самог живота. Да ми сами учимо својим искуством, а из књига и туђих речи једино, ако се вежу за наше искуство јесте сушта истина. Ипак је школа тако удаљена, тако усамљена и без везе са правим стањем и мотивима стварног живота да је место, куда децу шиљемо ради дисциплине, доиста једино место на свету где се најтеже стиче искуство, а оно је мати сваке дисциплине која то име с правом заслужује. Само тамо где досадањи уски и обамрли појам дисциплине влада у опасности смо да превидимо ону дубљу и бескрајно ширу дисциплину која потиче из рада и учешћа на каквом стваралачком послу, у омогућењу резултата који, и ако социјалне природе, исто су толико по своме облику видљиви и опипљиви, те стога у облику у коме се одговорност може изнудити и поуздан суд донети. Дакле оно што је важно и треба имати на уму приликом увођења у школу разних врста ручних радова јесте то што се тим поступком из основа мења цео дух школе. Она на тај начин добија прилике да се придружи животу, да постане дечијим домом, у коме она уче путем руковођеног живота, у место што је сада место где се уче лекције апстрактних и невидљивих веза са неким могућним начином живота којим

а на а ва а аликављ ia