Учитељ

Школа и Прогрес у Друштву 383:

ћемо живети тек у будућности. Она тиме добија могућност да буде заједница у маломе, друштво у зачетку. Овозе основни факт и одатле потиче стални и добро уређени извор наставе. Под данашњим индустриским режимом дете најзад суделујеу раду, не ради самог учешћа, већ ради производње. Резултати у погледу васпитања су стварни, и ако су узгред добивени и од њега зависни, док су у школи типичне врсте ручних радова слободне од сваког економског притиска. Циљ није економска вредност производње већ развиће друштвене снаге и увиђавности, Баш то ослобођење од тесногруде корисности и могућност за развиће људског духа чине овај практични рад. у школи савезником вештина и средиштем историје и науке.

Јединство свих наука лежи у земљопису. Значај је земљописа у факту да нам он указује на земљу као трајно обиталиште свих људских радова. Свет без везе са људским радом. и није свет. Човеков рад и успех, одвојени од свога корена у земљи, нису чак ни проста замисао и једва да штогод и значе. Земља је последњи извор све човекове хране. Она је његово вечито окриље и заштита, сурови материјал свега његовог рада, и чијем хуманизирању и идеализирању теже сви његови успеси. Она је пространо поље рада, дубоки рудник, моћни извор светлосне, топлотне и електричне енергије, позорница океана, река, планина и равница, док су наша земљорадња, рударство и дрварство и све наше творнице и посредници само њени појединачни састојци и чиниоци. Једино радом посталим под утицајем те средине, извршило је човечанство свој политички и историски прогрес. Једино помоћу овога рада развило се наше интелектуално и осећајно тумачење природе. Управо, оним што чинимо у свету и са светом ми га схватамо и меримо његову вредност.

Са гледишта педагогије то значи да у школи ови радови неће једино бити практична средства или начини рутинског занимања, стицање веће техничке вештине за куваре, шваље, или дрводеље, већ активна средишта научног разумевања природних процеса и сировина, исходишта са којих треба децу одвести у разумевање човековог историског развитка. Прави значај ових речи може се боље приказати једним примером, узетим из стварног школског рада него општим напоменама.

Нема ничег што би више падало у очи каквом просечно