Учитељ

384 Учитељ.

интелигентном посетиоцу до кад види дечаке и девојчице од десет, дванајест и тринајест година упослене у шивењу и "ткању. Ако на то будемо гледали са гледишта припреме деце за пришивање дугмади и закрпа на оделу, добићемо тиме искључиво утилитаристичко гледиште, дакле базу која једва да оправдава какво видно место овој врсти рада у школи. Али

ако на то гледамо са друге стране, наћи ћемо да овај рад

чини исходиште са којега деца могу наћи а потом и ићи трагом човековог прогреса у историји, стећи дакле разумевање употребљене сировине и скривених механичких принципа. У вези са тим радом рекламира сеи историја човекове "еволуције. На пример, деци се прво даје сировина: лан, памук, вуна са пострижене овце (ако их можемо одвести и месту, тде се овце стрижу, у толико боље). Затим се та сировина проучава са гледишта њеног прилагођивања на начин њене употребе. На пример пореди се памук са вуном. Нисам ни ја знао све док ми деца нису рекла да је разлог позном развићу памучне индустрије, када се она упореди са вуненом инду«стријом, факт да је памучну жицу много теже извући руком из плода но вунену, Деца у једној групи радила су пола часа да извуку памучне жице из плода и успели су да одатле извуку једва тридесет грама те жице. Она би зато могла лако увидети да је један човек у стању да само пола килограма намота руком за један дан и моћи ће разумети зашто су њихови преци носили вунено одело место памучног. Међу оста„лим стварима за које се открило да утичу на њихову заједничку вредност, била је и дужина памучие жице, када се она упореди са вуненом, тако да је памучна жица била дуга 2,5 мм. док је вуна дуга 2,50 см, затим да су памучне жице глатке и не лепе се једна за другу, док је вунена жица чупава, па се „лепе једна за другу, те тако олакшавају предење. То су све деца сама пронашла на раду са тим материјалом уз припомоћ наставничких питања и савета.

Затим су деца прешла на процесе који се тичу израде жица у штоф. Она су и ту измислила нов рам за гребенање вуне, т. ј. две даске са оштрим зупцима ради ишчешљавања вуне. Потом су опет измислила најпростији пут да преду вуну, наиме један пробушен камен или какав други терет кроз који же вуна провлачи и који у току својих обрта њу извлачи у

.

а са а А. ок: а: