Учитељ

УМИТЕЉ

Фебруар 1926. БЕОГРАД Св. 6. Год. УП,

Школа и Прогрес у Друштву (Џон Дјуи)

У овом чланку професор Џон Дјуи, познати амерички педагог, излаже основне принципе раног васпитања онако како та он замишља. Полазећи од Фребела да је свест исто што и активност, он критикује садашњу школу која дете сматра пасивним створом, па вели да су кретање и делање две главне „особине урођене сваком детету. Та се делатност јавља у че"чири облика, наиме као жеља да себе изрази, да испитује, да „ствара и да уметнички дела. С тога у школи треба почети са „са стваралачким радовима, па овда ићи истим путем којим је и човечанство ишло у своме развићу. Гај би наставни принцип у исти мах послужио и као средиште у коме би се укрштало и изучавање свих осталих наука, као физике, хемије, -земљописа, историје, геометрије и тд. Тако ће школа једино имати значаја и за саму децу и постати животном заједницом "у маломе.

(Ову своју теорију о новим циљевима основне школе применио је професор Дјуи и у пракси и то са врло добрим грезултатима, 0 чему ће наш лист донети у НАНОМ броју "чланак из пера самога професора Дјун-а.

Склони смо да школу посматрамо са индивидуалистичког гледишта, дакле као нешто што стоји између учитеља и ученика или између учитеља и родитеља. Оно што се нас с правом највише тиче јесте напредак поједине деце, наших познаника, њихово правилно телесно развиће, њихов напредак у читању, писању и рачуну, пораст њихова знања из земљописа и историје, бољитак у њихову владању, навике на тачност, уредност и вредноћу и тим мерилом ми меримо сваки рад у школи. И с правом. Па ипак ваља ове наше погледе зтроширити. Све што најбољи и најмудрији родитељ жели