Учитељ

Грађа за историју наше педагогиге 675

доказе, писма од поузданих и отмених особа — којима би се посведочило да је Зорић неспреман за васпитача. Књаз Милош је многе људе далеко већих заслуга и јачег угледа него што је Зорић, који су га увредили чим било, кажњавао оштро, често врло оштро. Према Зорићу је и сувише благ, па чак му каваљерски исплаћује и дугове.

Да није још у писму оних речи: „Сами сте несретни син. Вама је црн век“. Чисто да посумњате да је ово писмо ДИКтовао Књаз. Милош. Онако плаховит какав је био, за погрешке које је Зорић починио и за увреду коју је нанео Књазу, могла се од Милоша очекивати много љућа казна.

Али Зорић није од оних људи, који се да лако отерати. Оштре речи Милошеве, потцењивање вјежества Зорићевих, не вређа то Зорића; он не осећа стид од тога што га Књаз толико потцењује, већ покушава да се Књазу додвори, да испроси опроштај; тражи ва то и потпору оних из непосредне околине Књажеве. Две недеље после писменог отказа, који је добио од Књаза, Зорић му се обраћа писмом:

„Принвуђен будушчи тражити своје уживљење изван Србије, ја сам дошао био данас у Топчидер, с намеренијем пољубити скут Ваше Светлости и благодарити за леб и со, који сам имао чест до сад уживати; но нисам био у томе срећан, и сажаленије моје изјавио сам г. Петронијевићу. Овом приликом усуђујем се још једанпут представити моју крајну бедност и положеније. Бивши васпитатељ Сијателни Бегова више од године дана, ја остављам Србију и прелазим у Аустрију, имајући свега 18 дуката...

„Великодушију Ваше Светлости препоручујем моје положеније. ја с моје стране узимам Бога за свидетеља, да љубав и приврженост моја к Вама и Дому Вашему неће се никад изгладити из срца мога, не гледајући ни на каква непријатна обстојателства. ја то могу делом засведочити; благоволите, В. Св. моју приврженост испитати. ја сам у сваком случају готов повиновати се Вашој заповести.“

Долазио је да пољуби прут, којим је ошинут. Хоће да увери о својој љубави онога, које га је назвао неваспитаним: Готов је да послуша заповест онога који га избацује из своје куће, ако би му он заповедио н. пр. да се врати тамо одакле је истеран. А већ ако мора збиља ићи, онда просјачи: да му