Учитељ

Из школског рада 50

вају велико пожртвовање и љубав према деци, ипак пружају многоструку корист, јер од болесне деце стварају здраве-и «социјално употребљиве грађане.

М. В. Матић.

ИЗ: ШКОЛСКЕ ПРАКСЕ.

је

Jedno predavanje u osnovnoj Školi

iz maternjeg jezika. Dopunjak ili dodatak (objekt) u 4. padežu (akuzativu).

Za 1V. razred osa. škole:

Govoriću najprije o danu, kakove često nastavnici proživ ljuaju u svom radu. Dani su to nesimpatični. 10. novembra. Јеssenja kiša cio dan pljušti. Svuđa naokolo mokro, voda, debelo iblato.

_ кој ћодте ! зође SH za iakOvih dala пес5!, тишти i гапдагаји. Маг 2аћода ропијезап за isparenim dječjim kaputima i blatnim cipelama te sa trulim zadahom vlažnog zraka prodire upravo do mozga. Bio je to jedan od onih dana, kada nema nigde „svijetla, uzalud ga tražiš ma gdje! Kakav je osjećaj u duši za takovih dana, opisali su već toliki i toliki. Dani su to iz Ibsenovih „Sablasti“, kad Osvald uzaludno kroz velike prozore salona žuri mi sive oblake i vapi: „Sunca! Sunca!“.

Osim nevoljnog duševnog stanja zbog nelijepog vremena, imao sam još jedan osećaj, koji je sigurno i vas druge toliko i toliko puta prodrmao kao neka influenca, pa se uzalud pohpavaš ii piješ čajeve, uzalud se znojiš, jer te zapravo drži živčana groznica.

Bila je to jedna od onih živčanih nastavničkih napetosti, kada Ti se pričinja mozak u glavi nekim željeznim verigama okovan i imaš osjećaj, da bi se želeo riješiti tih veriga no opet se bojiš, da ·bi se sve rasprštilo! Jedna užasna i nepodnošljiva unutrašnja borba.

_ Te su muke svojstvene nastavnicima u svom teškom radu. Pokazuju se i izvana. Siliš se, da buđeš normalan. Uslijed toga {i zapliće jezik i mucaš. Hiječi izgovaraš sumorno i krivim ak-

9%