Учитељ

100 Учитељ

centom. Samoglasnici se izgovaraju nejasno. Ima neka tvrda zamka, око изшћ пиабса 18 је Јопи5 1 па ајејот Нси озјеса5 DOL. Uslijed toga glas zvuči plačno.

Ma to i jest ono! Trebao bi zaplakati. Zaridati, ja neka se lomi, zuca! Neka se dogodi, što mu drago!

Ali jest! Ne smiješ. Ima još nešto, što je jače u tebi. Glas. savjesti. i

— Dosta plače vrijeme napolju, šapuće on, nema u školi. plača i sentimentalnosti. Već je 10. novembra, treba žestoko raditi, zađocnit ćeš. Nastavni plan je velik.

— Verujem, promucam nemoćno, ali savjetuj me, što da: radim!?

— Oho, što da radiš? Zar se to sada pita? prljekorno će autoritationi glas savjesti. — Zar se jedan sat pred obukom sastavlja program? i j

— Ne, ne! zaviknuh očajno, bojim se, da me ne razumiješ. ne prigovaraj mi! Znam ја (0, ан 2аг ne vidiš blato i kišu, zar ne osjećaš, kako sam bolan?

— Ne valja isprika, nastavi on glasom cinika, kiša ne smeta obuci. Djeca jednostavno ne smiju gledati van, VEĆ јере 4 ako si bolestan, donesi liječnikovo uverenje...

— Dosta! Milost! Nisam bolestan! Zdrav sam. To je eto tako za dan dva... |

— Мо ма, ја штат ргамо. Опип зе | saberi ı primi se propisnog rada. Žuri se, vrijeme je već, Skoro će 2 sata. Što si naumio dakle raditi? |

_ _ Razgovarat ću s djecom O sumornim i mulnim danima i želkovati sunca! i |

— Ab, gluposti! To uostalom nema u nastavnoj osnovi!

— Onda neću! Pevat ću, pevat ću, da rastjeram sjetu....

— Ne, ne dopuštam. To ne stoji za danas na rasporedu sati.

— Milost, dragi savjetniče! Dozvoli mi jednu moralnu priču s mnogo fopline i Srca....

__— [ ореф Н tako! Previše: je bilo DECO коре ди5зе 1 зтса! Treba znanja više, znanja! Vrijeme prolazi. Тип зе! Емо 2 саза....

— На! Ођтади си дорчијак! |

— Тако! Тако! Дмо! Ј којет раде»

— ЏО сеупот раде okritniče!

— Dobro. Odlazi i radi. On me pogladi svojom hladnom