Учитељ

Педагошка писма о

врти људско спасавање, а љубав спрам ближњега као спрам себе самог подлога је тога средишта.

Нарочито су видни и гласни симболи хришћанских тајана. у вези са службама и молитвама духовна храна масе хришћанског света, која није намењена разуму него осећању. Иако. се осећања у опште — пријатно и непријатно — нарочито осећање хришћанске љубави схвати, као што ја узимам, као суштина живота човечанског, као садржина оног што чини човека човеком, а разум као један од облика те саме садржине, онда су теолошки постулати који су тако подељени да. утичу на осећање а не на разум сасвим оправдани. И према томе ти теолошки постулати ни мало не губе од своје вредности тиме што нису сагласни с логиком разума него — да се тако изразим — с логиком осећања у чијој се служби и налази логика у обичном смислу.

Према томе, кад се једном инструменту као што је хришћанска наука са свим промени улога, кад се хоће да потчини разуму оно што је намењено осећању овда се по себи разуме да од те науке над наукама не само нема никакве користи него је од големе штете, јер теолошки постулати одмерени на вагу обичне логике буде у омладини неповерење спрам те науке. Од туда је, поред осталог, оно што је више, мање, школска омладина у том погледу скептичка, и што у потоњем њеном актуелном животу преовлађује мишљење да су попови удесили те постулате ради својих егојистичких интереса. А међутим, ти су постулати последица племените жудње рода људског за високим недостижним идеалним величинама духовног, небеског карактера, која не искључује. ни улогу разума у актуелном животу људском и друштвеном.

Јер, као што је познато, у заплетеној драми људског живота, и ако је — да се у слици изразим — осећање господар а разум службеник, ипак је његова служба сасвим неопходна. животу и од ње у велико зависи срећа и несрећа човекова, јер разум врши неку врсту арбитраже при размени између субјективног и објективног света, између бића људског и бића универзалног. И много од тога зависи како ће тај арбитр као посредник међу тим световима своју службу отправљати односно те размене. У том погледу његова је задаћа да позна. ћуди не само свога господара него и Нуди предмета спољнег