Учитељ

174 УМушниште св

света с којима општи његов господар и да према томе оцени како се и под којим погодбама може вршити размена у корист његова господара: пријатног осећања среће.

И то је оно што се зове познавање природе, људи и друштава. А какво је, колико је, и у чему је то познавање у истини једна је од најважнијих проблема рода људског с тога је потребно казати о томе неколико речи. Пре свега ваља констатовати, да се тако знање не може научити од другог помоћу гласних симбола познатих под именом речи и реченица него се мора извести из себе самог, из свога личног искуства. Морају се, дакле, многобројном употребом предмета спољног света познати сталне и непроменљиве буди њихове што се законом назива. У томе је основна улога разума у људском животу, или што је све једно у томе је оно што «се зове:

Очигледно, искуствено, пили експерименшално сазнање. Да би човек нпр. сазнао да камен тоне у воду, ваљало га је тамо бацити и ко никад не би то видео самим казивањем не би се помогао. Да је осећање глади врло непријатно мора се гладњењем то искусити а независно ол тога тешко да би ко имао појма о том осећању итд. до безбрјности људских искустава и сазнања. И према томе нема сазнања без искуства, и свако па и најмање искуство није што друго, него извесан експерименат ма у ком ступњу и облику. МИ ако знање не буде то, оно је без стварног значаја. А ствар се тиме ни мало не мења што огромном надмашношћу те експерименте намеће нам сама природа ствари не само без наше воље него и против наше воље. Сваки акат у животу и сваки моменат у времену није нити може бити што друго, што једна експериментална искуствена истина.

Наше здравље, наше имање, наша ча.т, наш живот и сви многобројни индивидуални и социјални стални односи у велико зависе од тог експериментисања, од искуственог сазнања везаног за пријатна и непријатна осећања, јер је свако знање без тога искуственог експерименталног момента љуска без језгрине садржине. Хигијенска су правила проста регистрација тих експеримената, то исто стоји и са законима тековине и свима оним што долази у културни живот људски и друштвени. Ко се никад није опржио, ко се никад није