Учитељ

182 Учитељ

то тврђење стоји само онда ако с логиком не пођемо до краја ако се задржимо на средини између два екстрема јер под оштрином крајње логичке анализе са свим ишчезава слобода воље човекове пошто од нас нимало не зависе мотиви за оваку или онаку акцију коју узрокују:

Неодољиве Прцродине пи социјалне погодбе. — Од тих погодаба, драги пријатељу, зависи и природно васпитање и

школовање о коме сам напред говорио. Све то мора бити.

онако како је одређено природним људским и друштвеним погодбама за живот и развитак. На извесном земљишту и под извесним поднебљем може се само развити извесан ступањ оваке или онаке културе оваког или онаког умног, моралног, верског и другог каквог капитала. Све људске физичке, умне и моралне особине у главном зависе од тих природних по-

годаба. И чинили шта нам драго то се не може изменити.

ну једном образована природа расе према свима приликама она постаје у неку руку природа за се с нарочитим законима своје акције и реакције: према томе та је природа енергична, предузимљива или је апатична и нехатна, HM та друга природа или тежи да се изједначи с промењеним приликама или хоће да те прилике себи потчини. Она куша, ако је енергична, да према своме карактеру дотера карактер спољних утецаја, да те утецаје према себи модификује, или ако је апатична, она пусти да се изједначи с промењеним приликама. Истоветан је случај како с појединцима, тако и са сталежима и народима. Енергични појединци у новој каквој околини хоће све да према себи дотерају и измене. Морална, религиозна и активна индивидуа куша у новој каквој средини да своја својства прошири и на своју околину, на свој сталеж, народ па и на цело човечанство. Такви су велики светски учитељи и проповедници који су заснивали највеће и најнапредније светске религије. Такви су поједини народи у колу међу народном: сваки куша да све према себи дотера, да им наметне своју веру, своје обичаје, своју културу, своје мишљење и осећање, свој језик и начин живота, а колико је то могућно и како се може учинити историја нам казује на сваком ступњу своме. Униформизација једна је од највећих и сасвим неодољивих људских жудња, или боље једна од највећих људских манија. И срећа је што се често и готово по

а а ове USC даје