Учитељ

Педагошка писма 181

људским надама. Шта више, може се допустити да слобода и фаталност нису нешто двоје него два изгледа једне нераздвојне целине. Јер, баш у томе што је у неку руку све у напред одређено, што је више, мање, у главном све ограничено и утврђено човек и налази сигурности за своју акцију и интервенцију у току природних појава. Помоћу тога, он зна шта може а шта не може бити, и тим знањем може се послужити, ако имадне могућности, да не предузима немогућне, непотребне, узалудне послове. У извесним нпр. климатима човек ма шта радио не може натерати земљу да за једно лето да неколико жетава, или да да жетву која премаша продуктивну снагу њену и климске прилике, али може пробним покушајима запитати природу шта јој је повољније да произведе, шта и колико од усева може највише и најбоље дати. И кад на то добије одговор једно за другим за више година различних по ступњу влаге, светлости и топлоте, и кад тај "одговор природин као искуство људске расе почне прелазити с колена на колено, онда се човек може користити тим искуством и тражити од природе само оно што она може дати начином који се показао у практици као подесан за то. То само може човек, може само да буде слуга и тумач оног што природа хоће да да под добро утврђеним погодбама.

И не гледајући на то што природа даје увек само одређену, ограничену количину производа биљних или анималних, човек може ту количину употребити тако како се то највише слаже с његовом срећом: може то утрошити на луксузе, може уложити у земљиште и алате, може утрошити на увећање производе људске снаге итд. Он истина не може од извесне ограничене количине земљиних производа све то у један мах чинити, јер зко се добивени капитал у једном правцу утроши, за друге ништа не остаје. Ну баш у томе и јест значај целокупне његове интервенције у догађаје живота и напретка, што може према приликама употребити снагу коју природа даје у једном одређеном правцу који је најпогоднији за опстанак и напредак. И ако је и у том погледу његова акција ограничена, и ако не може прећи срествима којима се располаже, опет се не може рећи да је у том погледу фатално све ограничено, јер човек има права избора слободне упо"требе материје на ово или на оно што му се допадне. Ну.