Учитељ

204 Учитељ

вањем опште школске обзвезе, дат је баш ради тога и један читав низ ограничења дечјег рада (упославања деце у производњу) у шта се ми овде не можемо упуштати.

Језгро овог закона је уредба о продужном школовању. И ту је у закону дат само општи оквир у чијим границама је остављена потпуна слобода кретања локалним властима. Отварање продужних школа начелно се захтева за младеж до 18 година. Настава траје 320 часова годишње, детаљнији распоред ових часова чине локалне власти. За првих 7 година од ступања на снагу овог закона предвиђена су извесна олакшања пошто за то време и не важи општа обавеза за 16 - 18 година. Ради тога је број часова у том периоду ограничен на 280 годишње. Продужне школе ослобођавају се младићи у поморској служби, затим сви они који су до 16. године посећивали какву вишу школу признату од школске управе као довољна накнада продужној. Продужна школска настава мора падати у радно време учениково (ако је упослен) и никако не сме ићи на рачун његовог слободног времена. О томе су издата прецизна упуства и наређења послодавцима. Изостанци од наставе казне се новчано.

Истим законом су општине овлашћене да отварају школе и установе за васпитање и негу мале деце. Старање о малоумној, телесно заосталој и епилептичној деци такође је остављено у дужност општинама. Школарина је коначно у свима школама укинута.

Врла је важна и уредба о државној потпори школа. Држава је дужна дати половину износа оне суме коју општина, као главни носилац школских терета, даје. Држава дакле тим више даје што општина више даје. Само што држава задржава за себе право одобравања установа на којима финансијски учествује, ово се, разуме се, само на оне просветне установе које нису законом предвиђене. У овој уредби лежи врло јак подстицај општинама за напредак њихове јавне наставе, али и јако оптерећење државе против кога су истицане разне замерке. Ради тога је године ПОЈ. министар финансија, подстакнут много дискутованим Оедде5овим извештајем, покушао да изврши ограначење изграђивања енглеског школства по закону од 1918. нарочито у погледу државних издатака. То је био само први покушај