Учитељ

Европске наставне реформе после рата 205

ревизије овога закона. Други покушај је правдан неким практичним искуствима која би делимично водила ревизији. Ова друга су се односила на учињена олакшања прелаза ученика. основних школа у више школе. То се олакшање састојало у томе, што су више школе које су уживале државну помоћ, морале дати 250/, својих места бесплатно. Хтело се поново вратити на старо и ограничити више школовање деци сиромашније средње класе и широких слојева. Министар Просвете, у свом говору у Доњем Дому 12. априла 1921. одбацио је те предлоге и одговорност за њих бацио на материјализам шире средње класе. Он је изразио жељу да се разумевање за науку и образованост рашири на целу народну заједницу. Требало би: „да се омогући једна форма једнакости који заслужује интересовање свих мисаоних људи, а то је, једнакост шанси за образовање“. У широким народним слојевима треба пробудити частољубље, да њихов обдарен син или кћи буду доведени до академске образованости, јер ће се тако створити истинска веза између народа и највиших облика националне културе, која до сада није постојала.

У пракси нису биле предузете све мере да се тај циљ потпуно постигне. То се најбоље види из извештаја Мин. Просвете. Број ученика по вишим школама до душе је ванредно нарастао, тако да је 1920/21. било готово два пут више него 1912/18. Али већина њих, око 2/4, не посећују школу до. завршетка већ је раније напусте. Ради тога се помишља довести државне издатке у зависност од тога да ученици прођу цео курс школе.

Још је нарочито наглашена практично-техничка страна наставе. Школски закон од 1918. захтева увођење наставе: ручних вештина, домаћинства, рада у башти и друге практичне радове. Једна наредба од 19. марта 1920. даје о томе олиже упуства. Ту се наређује да свака школа има радионице и одговарајуће намештене просторије за наставу. Пошто таква уређења није било лако спровести због недостатка. зграда, то је препоручено да се она оснују по другим јавним зградама и баракама. Наредбом од 2. септ. 1920. захтевано је да се и учитељи оспособе за рад у радионицама. И заиста се успело, да се број школа, у којима се бави кућанством, ручним вештинама, радом у башти, јако умножи. Развитак.