Учитељ

Из школског рада 207

2. Ви, бесумње, увиђате да то треба пречистити.

а) Ову сам посуду напунио са бунарском водом и метнуо да се загреје. Много пре него што вода проври дижу се мехурићи, али то нису мехурови од паре, — то су ваздушни мехурићи.

6) Ако узмемо воду у којој су рибе дуже времена живеле па угинуле, то ћемо видети да и у тој води има ваздуха. То доказујемо тако, што ћемо ту воду загрејати и онда видети, да се из ње испарава ваздух док га напослетку сасвим нестане у води.

Закључак: ИМ у обичној иу „рђавој“ (устајалој) води налази се ваздуха, а и иначе нема никакве разлике. —

Зар вам то не изгледа сумњиво» Зар није друкчији ваздух у свежој, а друкчији у устајалој води»

3. а) Сад ћемо изближе да размотримо ваздух. Познато је да се он састоји из

2196 душика и 799/, кисеоника.

У таквом ваздуху живимо. Ми га увлачимо у плућа, а затим пуштамо напоље. На тај начин ветримо и учионице, јер је ваздух постао „рђав“. — Шта би то билог — Да покушамо овај ваздух удисавати кроз стакленце. (Стакленце је удешено за прскање [шприцањеј. Објаснити тај систем ! Стакленце се може два пута употребити. Први пут се напуни са плавим лакмусом [лакмусовом тинктуромј, а други пут са кречном водом).

Ваздух се издисава тако, да струји кроз дуге цеви стакленца и пролази кроз течност у стаклу.

Закључак: Ваздух који се издисава мора да је друкчији од онога који се удисава, јер онај први бојадише црвено лакмус и мути кречну воду. Ово нам мућење доказује да у том ваздуху има угљене киселине.

Овај ваздух пуштамо из плућа. Он је за нас неупотребљив. Тачним истраживањем удисаног и издисаног ваздуха даје нам овај исход:

кисеоник 1619 душик 79:/; 976 угљене киселине 4:50