Учитељ

208 Учитељ

Закључак: Ми требамо за удисање кисеоник а ваздух допуњујемо са угљеном киселином.

Да ли би сада могли рећи: зашто ваздух у соби Постаје „рђав“2 — У соби, у којој се дуже времена задржавамо, нагомила се угљена киселина која нам је непотребна. TOBOM, знатно се умањује ваздух који подржава горење а који:нужно требамо.

6) Исто тако се тачно истражује ваздух ИЕ се налази у води (кога је вода апсорбовала). Ако у повелико буре, које је напуњено водом (20 л) спустимо шарана видећемо да ће он ту живети шест часова. Пре и после тога тачно се установило

каквих је све гасова било у води — па се нашло: пре шест часова: после шест часова: душика 2197 душика 21'69/0 кисеоника 907 кисеоника 0:30/ угљ. киселине 7096 угљ. киселине 78:19/

Закључак: Риба је употребила скоро сав кисеоник и ради тога је повећана угљена киселина.

Сада би могли да закључите: зашто је вода постала „рђава“ и зашто је риба угинулар

Ресимпрање закључака (Синтеза).

1.) Рибе, као и животиње које живе на копну, требају кисеоник.

2.) Вода садржава у себи кисеоника. Само рибе могу тај кисеоник из воде удисавати.

3.) Животиње које живе на суву удишу кисеоник плућима. Али, у води се не може плућима удисавати кисеоник.

4.) Рибе могу, што значи, да оне имају друкчији орган за дисање.

ШП. Како ћемо пронаћи органе за дисање код рибар Посматраћемо рибу у води!

Риба одузима води кисеоник. Посматрајте јој главу! Рибе халапљиво гутају воду, али им та вода на доњи део главе исцури напоље. Покажите ми то на овој риби! Ученик: Вода коју је риба захватила улази у шупљину, у којој се виде неки. црвени листићи чији су ободи (крајеви) рашчијани.

Учитељ: Ови листићи, ове шкрге, то је оно помоћу чега рибе удишу кисеоник. — Превео:

A. M. Прица.