Учитељ

Књижевни преглед 227

је сложени комплекс, те је задатак социологије, да анализира тај комплекс. Ту се ствар односи пре свега на техничкохигијенско уређење те средине, на њену економско-социјалну организацију и социјално-психичку атмосферу, у којој се реализује процес дечјег развитка. Тако н. пр. прва социјална средина за дете је породица, те социјална педагогика прво "студира, како породица као колективум утиче на дечји развитак. Економско-социјална средина преставља оно уређење „друштвених односа, које постаје деобом материјалних добара и поделом рада у друштву. Услед друштвене дисхармоније, која је проузрокована неправилном и неправичном поделом материјалних добара и рада у друштву, тешко пати и страда дете. Италијански социолог Кикефаро је својим испитивањима о утицајима сиромаштва на телесне особине детета утврдио, да су деца из богатих класа просечно виша, тежа и развијенија него сиромашна деца исте старости.

Спиритуална средина, у којој се дете рађа, је снажан чинилац, који условљава, односно постиче и спречава дечји душевни развитак. Дух се развија под утицајем сложене спиритуалне атмосфере. Дете је у почетку свога развитка готово искључиво предмет биологије. Све спиритуално у њему је у латентном стању. Тек у спиритуалној средини та латентна „дечја спиритуалност се актуелизује и социјализује. — Даље се говори о утицају разних средина на поједине душевне функције: ум, вољу, осећања, фантазију, инстикте и т. д.

Људска воља је детерминисана како спољашним узроцима, тако и карактером, односно унутрашњим наслеђем. Патолошке и психопатолошке појаве дечје личности имају "такође корена не само у наслеђу, него и у социјалној средини. Тако се дешава, да се услед беде предаје потомству недостатак културе и етичких особина. Сиромаштво не само што повећава морална искушења, него шири незадовољство због друштвеног (уређења и проузрокује социјални песимизам.

Поред тога преоптерећеност радом дечјих способности, и велики умор, који сан не може да отклони, смањују еко"номску продуктивност и отпорност према физичким болестима и моралним искушењима. — Главни извор дечјих преступа је

5.