Учитељ

336 Учитељ

čoveka pokušavali su u sva vremena da u neku ruku prodru u unutrašnjost čovekovu, u njegovu dušu i da ispitaju skrivene izvore — molive — onih radnji, koje se ispoljavaju u životu. Naučno ispitivanje duševnog života čovekovog, njegove individđualnosti, još je mlado; ono se javlja tek poslednjih decenija XIX. veka i dobija poslednjih godina sve veće razmere i interesovanje. Može se pretpostaviti, da će se XX vek usled psihologiziranja celokupnog života nazvati „vekom duhovnih nauka“, kao god što smo navikli da XIX vek zovemo „vekom prirodnih nauka“ U prvoj “•epohi naučne psihologie, koja je obeležena imenima Међега, Fehnera, Vunta, stoji u prednjem redu posmatranja zavisnost duhovnih pojava od fizičkih draži i lizioloških procesa kao i dobijanje opštih zakona duhovnog života. Nasuprot tome razvitak ove nauke poslednjih decenija ide za tim, da duševmo svede na duševno, a naročito da pojedine pojave shvati iz razumevanja celine. U ovom ukratko skiciranom opštem stavu Halaze se najraznovrsniji pravci, od kojih ćemo ovde imenovati samo neke. Viliam Štem u Hamburgu je stvorio „diferencijalnu psihologiju“, koja teži da pozna čoveka u njegovoj individualnosti, njegovim naročitim osobinama, sposobnostima i dispozicijama, u njegovom stavu i reakciji prema ljudima i stvarima. PBDrižljivim ispitivanjem svih pojedinosti tpeba da se stvori slika duše (psihogram). — Svakako, priznaje Štem u docnijem izdanju svoje „diferencijalne psihologije“, da bi bez shvatanja celine ostao bez vrednosti svaki psihogram. — Podela na tipove i prema stupnjevima starosti, podela na normalne, nad-normalne, podnormalne i abnormalne čini oblast ispitivanja vaiijacija. Najzad se pojavljuju određene individualne osobine i dispozicije uvek ili pak često. zajedno sa drugima, kao na pr. jaka radnja fantazije sa netačnošću sećanja (ispitivane koregacije). Unutrašnji uzroci (nasleđe, diegodicija) kao i spoljnji (sredina, vaspitanje itd.) delaju zajeduo. pri formiranju individualiteta; njihov uticaj otkriti zadatak je nauke. Uz to ulaze dva momenta u krug duhovuog ispitivanja, koji su od strane pesnika shvaćeni od vajkada kao bitni za formiranje karaktera. U prologu „Valenštajna“ veli se: „ — — jer njegova snaga je to, koja zavodi ajegovo srce, njegov tabor samo objašnjava njegov zločin“. — U najnovije doba je u psihologiji upotrebljavan pojam „polje“. koji je i u prirodnim naukama mnogo upofrebljavan. Ima osobina i grupa osobina, koje se pripisuju