Учитељ

Психологија 337

ljudima jednog određenog društvenog sloja, stupnja starosti itd. (koje pripadaju istom „polju“). Veliki značaj ovog ispitivanja individualiteta za praktičan život je očevidan — tako su ispitivanja darovifosti u cilju ankete o pozivima zavedena danas gotovo: uopšte, a isto tako i naročiti testovi (postavljanje zadataka) radi otkrića specijalnih sposobnosti. A od kolikog je značaja to, kad se čovek može shvatiti u suštini svojoj, u svome emocionalnom ı voljnom biću, ne treba naročito naglašavati.

Drugi pravac moderne psihologie je. Frojdova psihoanaliza koja pre svega gleda da shvati bolesnika, nevrasteničara, da dokuči simptome njegove bolesti iz predstava i želja, potisnutih u nesvesno, a koje se nisu mogle odupreti kontroli svesti, Daleko preko saznanja čoveka. i terapije psihoanalitička metoda se upotrebljava radi objašnjenja običaja, mita, umetničkih proizvoda primitivnih narođa i kultura, nu da li uvek s pravom, to je pitanje» o kome se ovde neće raspravljati.

Od najvećeg interesa i u vezi s ovim je пратила р5!hologija* Alfreda Adlera, koja se doduše prvenstveno bavi ђоlesnicima i koja nam daje dublje razumevanje za čovečiju individualnost. Polazeći od saznanja, da se duševni život kreće između. dveju granica vlastifog „ja“ i zajednice (пасопа затодтапја 1 nagona vrste) vidi Adler u svima izvoznim odeljenjima odstupanja. u pravcu najvećeg naglašavanja vlastitog „ja“, koje neće da se pridruži zajednict. Uzrok ove bolesne pojave leži u jednom prigušenom samoosećanju, koje je izazvano slabostima organskim ili štetnom okolinom. Uporstvo, preterana sujeta, gordost, potcenjivanje drugih, ali i poniznost jesu osobine, koje se javljaju Zajedno sa prigušenom samosvešću i traže kompenzaciju za Ovu. Ona, koji se ne uzda u osnovi u sebe i u svoje sile, stvara sebi jednu „životnu liniju“, koju Ibzen nazva životnom laži, a u kojoj. može da umakne kroz život svima istinama. Ovaj strah od stvarnosti obmanuje u ekstremnim slučajevima „simptome“ i druge pojave bolesei. Objašnjenje pravih, indiviđduamu nepoznatih nzroka. njenje bolesti, može dovesti do lečenja. Ali je pre svega saznanje jednog zdravog samoosečaja važno za vaspitanje omladine. Koliko... je mladih ljudi za svagda onim stalnim: „ti ne možeš“ od straneodraslih obeshrabreuo i ometeno u formiranju svojih još slabih snaga. Mnogobrojne vaspitne institucije, koje se osnivaju poslednjih: godina u Beču i drugim mestima, pokazuju, da se izrađuje svest

Учитељ 2