Учитељ

342 Учитељ

терет што је не само неправедно него и нечовечно. Факат је да ни двојица од ученика немају подједнаки један исти таленат односно разних предмета који се у гимназији предају: једни су подобни за математику, други за физику, трећи за историске предмете ит. д. и сабити све те разнолике таленте · у једне исте калупе и тражити у том погледу оно што је немогућно не само да је противно истинским философским и педагошким начелима, него је и сасвим неправедно и сасвим нечовечно нарочито онда кад се тражењем те немогућности затварарају разредна или школска врата појединим ученицима који немају талента за овај или онај предмет, може се допустити да са обичног наставног и васпитног гледишта за ту неправду не носи одговорност сам наставник него законодавац који је ту ствар тако регулисао, шта више може се и он извући испод те одговорности и бацити кривицу на зла схваћања савремених народа педагошке теорије о развитку људског разума по којој се од развијеног разума све очекује не изузев ни морални живот људски и друштвени.

И не гледајући на то што је ту заблуду рода људског, искуство демантовало, она се провлачи по закону лењивости кроз живот свих културних друштава па и кроз живот нашег: народа. Искуство људско које је уједно и философско и научно ускуство сведок је да се изучавањем појединих наука. нпр. математиком изоштрава разумевање само по предметима математике, а не и по свима предметима других наука, па ипак се школски педагози придржавају заблуде да се математиком развија разум уопште. А да од развијеног разума у опште и на појединим областима друштвеног живота на по се зависи морални живот људски, заблуда је над свима могућним заблудама, која ни мало не губи од свога значаја тиме што изрично датира чак из древне старине од једног од највећих моралиста рода људског какви је био Атињанин Сократ. Додајмо овоме још и то како се под развијеним разумом схвата регистар речи реченица утубљених по шко. лама'и изговорених овом или оном приликом, па ће нам та. заблуда бити још јаснија. Јер у истини људи који без обзира на све оно чега има у човека човечанског изговарају оно. што су у школама научили и тим тобож хоће друге да уче и васпитају једва да се разазнају од каквог аутомата, од ка-