Учитељ

Педагошка писма | 343

квог фонограма који је тако подешен да репродукује оно што је примио. ИМ не гледајући на то сва савремена школска култура више, мање и састоји се у пуњењу тих аутомата који ће опет даном приликом испражњивати то што су при. мили, Па ипак поред свега тога денатурисана савремена култура налази у том највишу задаћу човештва. Све се живо надмеће како ће што више фабриковати тих живих фонограма држећи, зар, да од тога зависи срећа и благостање: човештва. И то се чини не гледајући то што ти живи фонограми поред свеколике количине речи и реченица којима располажу стоје са својим човечанским особинама од којих зависи будућност човештва или у просечној равнини акту. елног друштвеног живота или се спуштају далеко испод те равнине до последњег друштвеног талога. Један пример тога спуштања наводи јадан од највећих педагога и философа. какви је Жан Жак Русо на академијама наука свога доба, где би по смислу теорије гајења моралних људских особина помоћу умности ваљало да буде све сама узор врлина.

Према томе савремено школовање да се најблажије из разимо једна је врста трагикомедије са живим фонограмима. од које једно човештво неку срећу очекује. И што је то тако није ни мало чудновато. Нагнан неодољивошћу саме природе ствари свет тражи лека својим невољама и у недостатку тога лека, он се хвата за неку врсту бајања а изван сваке је сумње, да школска бајања могу допринети толико исто умном и моралном здрављу људском колико бајање у обичвом смислу мање допринети физичком оздрављењу. Али тврда вера да то школско бајање може изцелити оболели умни и морални организам људски неодољиво захтева да се подижу многобројни заводи где ће се припремати лекари те врсте од којих се права чуда очекују. И ти лекари огромном већином и сами су хипнотисани дотле тим захтевом човештва да верују како су они истински лечници оболелих социјалних. и политичких организама. А по себи се разуме да свака група тих спаситеља има своја нарочита начела и методе, ну и пак у главном два су облика у којима се у последњу руку то. стање и стиче: буржоаски и социјалистички, а комунизам је логички, доследно, до краја изведен социјализам.

Полазећи дакле са тога становишта да од школског знања.