Учитељ

344 Учитељ

зависи срећа друштвена гимназиски наставницн узимају ту своју тако зло схваћену улогу као истинску своју задаћу и кушају „да што више навале на ученике тога школског баласта и тиме изврше своју наставничку и патриотску дужност. И кад та заблуда постане убеђење онда се по себи разуме шта пред тим убеђењем ишчезавају сви обзири истинског човечанског и педагошког карактера. Под утицајем тога убеђења да срећа човештва зависи од умног развића и да је умно развиће у пробирању речи и реченица по школама, које су симбол идеализованог људског искуства, наставник се са свим несвесно и нехотично отискује на област апсолутизма и постаје тиранин оних који су му поверени да их гаји и васпитава у духу ч0вечности. Од туда је оно што и наставници који се броје у најбоље својим неподесним предавањем по сасвим неподесним уџбеницима, и још неподесним оценама и нехотично постају тирани својих ученика.

Био сам очевидац како у једног врло ревносног и по обичном схваћању врло савесног наставника због незгодних граматичких термина и због са свим кусих, и самих за се, са свим неразумљивих правила за склапање реченица ни најбољи ученици нису могли одговарати на његова питања а истоветан је случај у тог наставника и са рачуницом. ИМ најобичније рачунске задатке, он је облачио у таку форму и бележио таким терминима да га деца апсолутно нису могла разумети, па и пак он се тиме поносио и кад је успех дечији због тога неразумевања морао бележити рђавим оценама и тиме затварати разредна и у поновном случају школска врата појединим ученицима он то сматрао као сасвим оправдано и савесно. _ |

А по себи се разуме да су у очима тога тако савесног наставника били несавесни сви они који су се трудили да олакшају терет онима који су под њим падали и да не приносе на жртву хришћанска и човечанска осећања празном формализму без икакве човечанске, шта више без икакве практичне вредности од општег интереса. Такви су, сем ретких изузетака, и најбољи наставници средњих просветних завода односно настављања и васпитавања, а оно што чини у тим заводима, ако не прави злочин, оно бар најмање праву срамоту тих завода јест држање ученичке дисциплине. Неу-